ON JE SUROVI UBICA PORODICE NIKOLAJA II: Evo ko je bio Jakov Jurovski!
Autor: Glas javnosti
Surovi boljševik Jakov Jurovski predvodio je ubice koje su streljale poslednjeg ruskog cara Nikolaja Romanova i njegovu porodicu i nikada se nije pokajao zbog toga.
Kao što verovatno znate, poslednji ruski car Nikolaj II je pogubljen 17. jula 1918. godine kada je odred boljševika otvorio vatru na njega i celu njegovu porodicu – ženu, četiri ćerke i sina, a uz njih i petoro slugu. Ovaj jezivi istorijski događaj se odigrao u podrumu takozvane „Kuće za specijalnu namenu“ u Jekaterinburgu (veliki grad na Uralu, 1.700 km istočno od Moskve) gde je carska porodica držana pod stražom od aprila 1918. godine.
Surovi crnobradi boljševik Jakov Jurovski je bio član lokalnog odeljenja tajne policije ČEKA. Ubice koje je on predvodio dejstvovale su hladnokrvno. Noževima i bajonetima su dotukle žrtve koje su još disale posle streljanja. Evo šta je o tome napisao sam Jurovski u belešci gde o sebi govori u trećem licu kao o „komandiru“, što je zaista bila njegova dužnost u „Kući za specijalnu namenu“:
„Komandir je rekao porodici Romanov da je Oblasni izvršni komitet, zbog toga što njihovi rođaci u Evropi i dalje napadaju sovjetsku Rusiju, doneo odluku da se streljaju. Nikolaj se okrenuo leđima odredu, prema svojoj porodici, a zatim kao da se prenuo, okrenuo se komandiru i pitao: ’Šta? Šta?’ Komandir je brzo ponovio... Zatim je otvorena paljba koja je trajala dva-tri minuta. Komandir je lično na mestu ubio Nikolaja“.
Poslednja tvrdnja, međutim, možda i nije tačna. Još uvek se vode diskusije ko je zapravo pucao u cara Nikolaja i ubio ga. U svakom slučaju, svedočenje Jurovskog govori o njegovoj brutalnosti i surovosti. Kako je on uopšte postao dželat?
Od sajdžije do boljševika
U seriji „Poslednji carevi“, koju „Netfliks“ prikazuje 2019. godine, Jurovskog glumi Dankan Pou. On je u seriji predstavljen kao glavni protivnik Nikolaja II. Imperator je u seriji prikazan kao dobar čovek, ali slabić koji nije bio revnostan vladar. Nasuprot njemu, Jurovski je prikazan kao čovek koji je spreman na sve radi ubeđenja u koja je čvrsto verovao, tj. radi poboljšanja života običnih ljudi.
U jednoj sceni Jurovski razgovara sa Nikolajem II nekoliko dana pre pogubljena. Oni u razgovoru naizmenično puše jednu cigaretu i Jurovski se seća kako ga je jednom video još kao dete. „Bilo je to 1891. Imao sam tada 10 godina. Vi ste bili na kraju putovanja po ruskom Dalekom istoku. Svratili ste u Tomsk... Ja sam imao malu zastavicu i mahao sam njome. Običan mali mrav kome ste vi klimali glavom i mahali“.
U stvarnosti, Jurovski ne bi uopšte razgovarao sa Nikolajem II bez preke potrebe, a o uspomenama iz detinjstva da i ne govorimo. Pored toga, rođen je u siromašnoj jevrejskoj porodici 1878. godine blizu Tomska (3.600 km istočno od Moskve), tako da 1891. svakako nije imao 10 godina. Bio je osmo dete u porodici sa desetoro dece. U početku je više puta menjao mesto stanovanja i zanimanje. Često je lutao Rusijom kao sajdžijin šegrt.
Jurovski se 1905. upoznao sa revolucionerima i ubrzo postao vatreni antimonarhista. Nekoliko godina je proveo u izgnanstvu. Zatim je, 12 godina kasnije, sa radošću dočekao Oktobarsku revoluciju 1917. godine u kojoj su njegovi drugovi boljševici došli na vlast.
Nova dužnost
Dok su Vladimir Lenjin, Lav Trocki i drugi poznati komunistički lideri upravljali sovjetskom Rusijom iz Moskve, Jurovski je bio među boljševicima koji su dejstvovali u ruskoj provinciji. Konkretno, on je bio u Jekaterinburgu, važnoj tvrđavi i industrijskom gradu na Uralu sa moćnim radničkim pokretom. Jurovski je bio veran Komunističkoj partiji i poslušno izvršavao svako naređenje pretpostavljenih
Kada je postavljen za komandira „Kuće za posebnu namenu“ to je značilo da su boljševici pooštrili uslove u kojima drže carske zarobljenike. „Na jedini prozor su postavljene čelične rešetke“, napisala je u dnevniku carica Aleksandra ubrzo po postavljenju Jurovskog. „Oni se očigledno stalno plaše da ćemo mi pobeći“. Sa druge strane, Jurovski je bio strog i prema svojima. Nije davao stražarima da kradu hranu od zatočenika što je bio čest slučaj za vreme njegovog prethodnika.
Traljava ekzekucija
Jurovski nije gajio nikakve simpatije prema zatvorenicima. Kasnije je u svojim memoarima napisao: „Moj opšti utisak je bio sledeći: obična, rekao bih, spahijska porodica... Nikolaj je izgledao kao ispijeni oficirčić... Niko ne bi rekao da je taj čovek mnogo godina bio car tako ogromne zemlje“.
Do kraja života dželat nikada nije ispoljio osećanje krivice zbog pogubljenja carske porodice, pa čak ni dece. Njegov izveštaj je kratak: „16. jula u 6 časova uveče Filip Gološčokin [pretpostavljeni Jurovskog] naredio je da se zatvorenici pogube“. U jedan sat po ponoći članovi porodice Romanov i njihove sluge su bili mrtvi.
Sa druge strane, Jurovski i njegovi ljudi su vrlo neuspešno obavili zadatak uklanjanja tela. Njihov prvobitni plan je bio da bace tela u duboko rudarsko okno izvan grada, ali se ispostavilo da ono nije dovoljno duboko i zato su morali premestiti tela na drugo mesto. Vremenske prilike su bile veoma loše, vozila nisu mogla da stignu do odredišta „ništa nije bilo pripremljeno, nije bilo lopata, ničega...“, napisao je kasnije Jurovski. Na kraju su delimično spalili tela i sahranili ih u plitkom grobu.
Dalji život
Razlog zbog koga su boljševici pogubili porodicu Romanov u julu 1918. godine bio je taj što se u to vreme antiboljševička Bela armija približavala Jekaterinburgu te se strahovalo da će carska porodica biti oslobođena i da će napustiti zemlju. Ubrzo posle zloglasne egzekucije Jakov Jurovski i mnogi drugi boljševici su morali brzo da pobegnu iz grada. Vratili su se kasnije kada su boljševici najzad pobedili Belu armiju 1922. godine. Zatim je Jurovski u Moskvi i Jekaterinburgu bio na mnogim dužnostima koje nisu bile vezane za streljanje. Umro je 1938. godine od čira na dvanaestopalačnom crevu.
BONUS VIDEO: Ekskluzivno! Misterija Periš!
SKINI APLIKACIJU
.png)
