Glas Javnosti

PROKLETSTVO ROMANOVIH: Napad sabljom zagriženog patriote na cara Nikolaja II bio jedan od razloga za izbijanje rusko-japanskog rata?! (FOTO)

Zanimljivosti
Autor: Glas javnosti

Zašto je japanski policajac napao Nikolaja i da li je to stvarno bio jedan od razloga za izbijanje rusko-japanskog rata 1904-1905?

Od tela poslednjeg ruskog cara i njegove porodice gotovo da nema ostataka. Posle brutalnog ubistva ona su spaljena. 1991. godine u blizini Jekaterinburga pronađeni su ostaci za koje se pretpostavljalo da pripadaju caru i njegovoj porodici. Ostaci su ponovo sahranjeni 1998. godine u Sankt Peterburgu. Pritom je bilo potrebno sprovesti genetsku analizu koja bi potvrdila njihovo poreklo. Ali, gde pronaći uzorke DNK poslednje ruske carske porodice? Gde drugde nego na predmetu koji nosi tragove carske krvi: u Ermitažu u Sankt Peterburgu nalazila se košulja sa krvlju Nikolaja II. Nju je imao na sebi kada je japanski policajac pokušao da ga ubije dok je još bio prestolonaslednik.


Bio je običaj da ruske aristokrate u mladosti putuju po inostranstvu. 1890-1891. veliki knez Nikolaj Aleksandrovič, budući car Nikolaj II, krenuo je na putovanje na istok. Njegov otac je, naime, smatrao da prestolonaslednik treba da poseti ne Evropu (kako je bilo uobičajeno), već zemlje na istoku, a svoje putovanje da završi u Japanu. Osim svite, Nikolaja je pratio njegov dalji rođak, princ Georg od Grčke i Danske.

Nikolaj je posetio Egipat, Indiju, Singapur, Kinu, a zatim Japan, gde je njegova poseta očekivana sa velikim uzbuđenjem. Bila je to prva poseta prestolonaslednika neke strane zemlje Japanu. Renomirani japanski list Yomiuri Shimbun objavio je da je Nikolajeva poseta događaj od „suštinske važnosti“ za Japan. Međutim, stav Japana prema Rusiji bio je problematičan: u novembru 1890. godine, šest meseci pre Nikolajevog dolaska, ruska ambasada u Japanu je bila napadnuta. Nikolaj je prilikom dolaska dočekan na najvišem mogućem nivou: sve vreme se nalazio u društvu princa Arisugave Takehita, člana japanske carske porodice. To Nikolaja ipak nije zaštitilo od opasnog incidenta.
U ponedeljak, 28. aprila 1891. godine, u jutarnjim časovima knez Nikolaj, princ Georg i princ Arisugava Takehito posetili su stari grad Ocu. Ulice drevnog grada bile su veoma uske, pa su se, umesto u kočijama sa konjima, gosti kretali u rikšama. Dok je povorka od oko 50 rikši u kojima su se nalazili Nikolaj, njegovi prijatelji, svita i japanski zvaničnici prolazila kroz Ocu na putu za Kjoto, jedan od japanskih policajaca po imenu Cuda Sandzo, koji je obezbeđivao povorku, iznenada je sabljom napao Nikolaja. Nikolaj je primio dva udarca sabljom po glavi pre nego što je iskočio iz rikše. Princ Georg je udario Cuda svojim štapom od bambusa (prema drugoj verziji njime je sprečio drugi udarac), ali nije uspeo da ga zaustavi, nakon čega su to učinila dvojica vozača rikši.
Odmah posle incidenta Nikolaju su na licu mesta previjene rane. Veliki knez je zadobio ranu dugu 9 centimetara na zadnjem delu glave koja je dosezala do kosti i sličnu ranu dugu 10 centimetara na čelu. Takođe je povredio dlan i uvo. Prilikom previjanja uklonjen je tanak fragment čeone kosti dug 2,5 centimetra. Veliki knez je, međutim, tvrdio da se oseća dobro. „Nije to ništa“, rekao je za povredu. „Samo se nadam da Japanci neće pomisliti da ću promeniti svoj odnos prema njima i da ću biti manje zahvalan na njihovom gostoprimstvu“, rekao je Nikolaj princu Arisugavi Takehitu. Nikolaj je bez odlaganja prebačen u luku Kobe, gde su mu ruski lekari sa ruske krstarice „Pamjat Azova“ zašili ranu.

 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 

A post shared by Никола́й II Алекса́ндрович (@__nikolay_2__)

Rana je kasnije bila uzrok mučnih glavobolja koje su Nikolaja pratile do kraja života.
Japanci su bili zatečeni i ogorčeni zbog onoga što je Cuda učinio. Iz straha da bi incident mogao da poremeti odnose između dveju zemalja, car Mucuhito je lično odmah otišao u Kjoto da dočeka velikog kneza Nikolaja. U znak poštovanja prema ranjenom ruskom prestolonasledniku narednog dana bili su zatvoreni berza, neke škole, pozorište i javne kuće.

Car Mucuhito je izrazio nadu da se Nikolaj neće uvrediti i da će nastaviti posetu Japanu. U međuvremenu, u Sankt Peterburgu Aleksandar III je odlučio da se putovanje odmah prekine. Nakon što se Nikolaj ukrcao na „Pamjat Azova“, gde mu je pružena medicinska nega, on više nije napuštao brod. 6. maja Nikolaj je svoj 23. rođendan dočekao na brodu, a sledećeg dana otplovio za Rusiju. Ali pre odlaska je pozvao dvojicu vozača rikši koji su zaustavili Cuda i bogato ih darivao.
Japansko društvo je žalilo zbog incidenta. Oko 24 hiljade telegrama saosećanja poslato je na rusku krstaricu gde se nalazio Nikolaj. Ovaj događaj je čak izazvao i samoubistvo mlade švalje Juko Hatakejame, koja je kao čin javnog kajanja sebi prerezala grlo ispred Upravne zgrade u Kjotu i nakon toga preminula u bolnici. Prihvatajući odgovornost za propuste načinjene u obezbeđenju, ministar unutrašnjih poslova Saigo Cugumiši i ministar spoljnih poslova Aoki Šuzo podneli su ostavke.


Razlozi koji su naveli Cuda da napadne ruskog prestolonaslednika do danas ostaju nejasni. Veruje se da je sebe doživljavao kao samuraja i da je bio zagriženi patriota koji je pamtio kako su u Japanu pre vladavine Mucuhita stranci bili prezreni i omraženi. Cuda je bio besan zbog svih počasti i poštovanja koje su Japanci ukazivali gostima. Takođe je verovatno zamerao Nikolaju što nije skinuo cipele prilikom posete budističkom hramu. Osim toga, sumnjao je da su Nikolaj i Georg od Grčke strani špijuni koji pripremaju invaziju na Japan. Sve to mu je pomračilo um i navelo ga da napadne Nikolaja.
Japanski sud osudio je Cudu na doživotnu robiju u radnom logoru i ruska vlast je izrazila zadovoljstvo zbog ove odluke. Ali, u septembru iste godine Cuda je umro u zatočeništvu. Postoje navodi da je odbijao hranu i tako sebe umorio glađu.

Mada je Nikolaj kasnije u svom dnevniku zapisao da nije ljut na Japance zbog „užasne stvari koju je učinio zilot“, njegovi ministri su isticali da je prema Japancima uvek bio prilično rezervisan. Incident u Ocuu često se spominje u vezi sa Rusko-japanskim ratom 1904-1905. Neki istoričari smatraju da je Nikolaju bilo lakše da uđe u ovaj rat s obzirom na odnos koji je posle incidenta imao prema Japancima.

(Glas javnosti/rs.rbth)

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR



 


AKTUELNE VESTI S MREŽA



HOROSKOP