Tokom istraživanja, naučnici su bili zapanjeni koliko je moćna reč.
Kako su to uspeli da postignu? Studije su pokazale da su sistemi pamtili uslove delovanja na njih, a ove informacije su bile uskladištene u njima.
Počnimo redom.
Davne 1949. godine istraživači Enriko Fermi, Ulam i Pasta proučavali su nelinearne sisteme – oscilatorne sisteme, čija svojstva zavise od procesa koji se u njima odvijaju.
Ovi sistemi su se ponašali neobično pod određenim uslovima. Studije su pokazale da su sistemi pamtili uslove delovanja na njima, a ove informacije su bile pohranjene u njima prilično dugo. Tipičan primer je molekul DNK koji čuva informacionu memoriju organizma.
Nema kraja iznenađenjima
U to vreme, naučnici su sebi postavljali pitanje kako je moguće da nerazuman molekul koji nema moždane strukture ili nervni sistem može da ima memoriju koja je po preciznosti superiornija od bilo kog modernog računara. Kasnije su naučnici otkrili misteriozne solitone.
Solitoni, solitoni...
Soliton je strukturno stabilan talas koji se nalazi u nelinearnim sistemima.
Iznenađenju naučnika nije bilo granica.
Na kraju krajeva, ovi talasi se ponašaju kao inteligentna bića.
I tek posle 40 godina naučnici su uspeli da napreduju u ovim studijama.
Suština eksperimenta je bila sledeća – uz pomoć specifičnih uređaja naučnici su uspeli da prate putanju ovih talasa u lancu DNK.
Prolazeći lanac, talas je potpuno pročitao informacije.
Ovo se može uporediti sa osobom koja čita otvorenu knjigu, samo stotinama puta tačnije.
Tokom studije, svi eksperimentatori su imali isto pitanje - zašto se solitoni ponašaju ovako, i ko im daje takvu komandu?
Zašto se solitoni ponašaju na ovaj način?
Naučnik Peter Petrovič Gariaev je sproveo istraživanje.
Pokušao je da utiče na solitone ljudskim govorom snimljenim na informativnom mediju.
Ono što su naučnici videli prevazišlo je sva očekivanja – pod uticajem reči, solitoni su oživeli. Istraživači su otišli dalje - usmerili ove talase na zrna pšenice,
Istraživači su otišli dalje – poslali su ove talase na zrna pšenice, koja su prethodno bila ozračena takvom dozom radioaktivnog zračenja, pri kojoj se lanci DNK kidaju, pa postaju neodrživi.
Nakon izlaganja, seme pšenice je klijalo.
Ljudske misli mogu i stvarati i uništavati
Pod mikroskopom posmatrano je obnavljanje DNK uništene zračenjem.
Ispostavlja se da su ljudske reči mogle da ožive mrtvu ćeliju, tj. pod uticajem reči solitoni su počeli da poseduju životvornu moć. Ove rezultate su više puta potvrdili istraživači iz drugih zemalja - Velike Britanije, Francuske, Amerike.
Naučnici su razvili poseban program u kojem je ljudski govor transformisan u vibracije i superponovan na solitonske talase, a zatim uticao na DNK biljaka.
Kao rezultat toga, rast i kvalitet biljaka je značajno ubrzan.
Eksperimenti su sprovedeni sa životinjama, nakon izlaganja njima, primećeno je poboljšanje krvnog pritiska, izjednačen je puls i poboljšani somatski pokazatelji.
Ni tu se istraživanja naučnika nisu zaustavila.
Sprovedeni su eksperimenti o uticaju ljudske misli na stanje planete. Eksperimenti su sprovedeni više puta; u poslednjem je učestvovalo 60 i 100 hiljada ljudi.
Ovo je zaista ogroman broj ljudi.
Glavno i neophodno pravilo za izvođenje eksperimenta bilo je prisustvo kreativne misli kod ljudi.
Za to su se ljudi dobrovoljno okupljali u grupe i slali svoje pozitivne misli na određenu tačku na našoj planeti.
Tokom i tokom nekoliko dana, stopa kriminala u gradu je naglo smanjena! Proces uticaja stvaralačke misli zabeležen je naučnim instrumentima, koji su registrovali snažan tok pozitivne energije.
Ljudska misao je materijalna!
Eksperimenti su dokazali materijalnost ljudskih misli i osećanja i njihovu neverovatnu sposobnost da se odupru zlu, smrti i nasilju.
Još jednom, zahvaljujući svojim čistim mislima i težnjama, učeni umovi naučno potvrđuju drevne zajedničke istine – ljudske misli mogu i stvarati i uništavati.
uostalom od usmerenja njegove pažnje zavisi da li će čovek stvarati ili negativno uticati na druge i na sebe. Zahvaljujući čistim mislima i stremljenjima, oni naučno potvrđuju drevne zajedničke istine – ljudske misli mogu i da stvaraju i uništavaju.
Izbor ostaje na čoveku, jer od smera njegove pažnje zavisi da li će čovek stvarati ili negativno uticati na druge i na sebe. Ljudski život je stalni izbor i možete naučiti da ga pravite ispravno i svesno.
BONUS VIDEO: Mila Antonović Srpkinja koja je uzor svim jutjuberima