Glas Javnosti

Najstarije vino na svetu u tečnom obliku pronađeno u rimskoj grobnici

Zanimljivosti
Autor: Glas javnosti

Najstarije vino na svetu u tečnom obliku pronađeno je jednoj rimskoj grobnici. Ima crveno-braon boju, podseća na šeri, a grobnica u kojoj je nađeno, bila je netaknuta 2.000 godina.

Vino je dobilo crvenkasto-braon boju zbog hemijskih reakcija koje su se desile tokom 2.000 godina otkako je kao najpre belo, sipano u pogrebnu urnu. Nađeno je u južnoj Španiji – na mestu gde su u grobnici iz doba Starog Rima, i posmrtni ostaci osoba koje su tu sahranjene.

Analiza stručnjaka sa Univerziteta u Kordobi potvrdila je da je tečnost unutar urne – koja je pronađena u retkoj, netaknutoj rimskoj grobnici koja je slučajno otkrivena u andaluzijskom gradu Karmona pre pet godina – vino.


Pre ovog otkrića, koje je objavljeno u časopisu Journal of Archaeological Science: Reports, najstarije vino sačuvano u tečnom stanju bila je boca vina Špajer, koja je iskopana iz rimske grobnice u blizini nemačkog grada Špajera 1867. godine. Utvrđeno je da vino datira iz 325. godine.

Španska urna je pronađena 2019. godine tokom renoviranja porodične kuće, na čijem je imanju vino i pronađeno.

„Morate da pohvalite duh vlasnika kuće koji je odmah pozvao gradsko Arheološko odeljenje. Arheolozi su brzo shvatili da je grobnica neverovatno neobična jer je bila netaknuta i – neopljačkana“, rekao je Hose Rafael Ruiz Arebola, organski hemičar sa Univerziteta u Kordobi koji je vodio proces analize vina.

Grobnica ima osam odeljenja, od kojih su šest imale urne napravljene od krečnjaka, peščara ili stakla i olova. Svaka urna sadrži kremirane ostatke kostiju jedne osobe, a na dve urne su ispisana imena pokojnika: Hispane i Senicio.

Janus i zlatni prsten

Pronađen je još i zlatni prsten ukrašen sa prikazom va lica boga Janusa. Arheolozi su našli i metalne noge stola na kome su tela kremirana.


Kada je o vinu reč, duže vreme se mislilo da je reč o rezuzltatima poplave i kondenzacije. Ipak, Ruiz Arebola i njegov tim su, nešto više od pet litara crvenkaste tečnosti u staklenoj posudi, počeli da analiziraju.

Testovi su pokazali da ima pe-ha vrednost od 7,5, i da sadrži hemijske elemente veoma slične onima u današnjim vinima.

„Tražili smo biomarkere, hemijska jedinjenja koja vam nedvosmisleno govore šta je određena supstanca. U ovom slučaju, tražili smo polifenole isključivo iz vina – i pronašli smo sedam vinskih polifenola. Uporedili smo te polifenole sa onima iz vina iz ovog dela Andaluzije i poklapali su se. Dakle, to je potvrdilo da je u pitanju vino. Sledeće što je trebalo uraditi je bilo da se utvrdi da li je u pitanju belo ili crno vino“, objasnio je Arebola.

Nedostatak siringinske kiseline, koja nastaje kada se glavni pigment u crvenim vinima raspadne, jasno je ukazivao na belo vino – kao i lokalni rimski mozaici koji prikazuju ljude kako gaze belo grožđe.


Glas javnosti/ N01S

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR