ISTORIJA PROSLAVE ROĐENDANA: Zašto dobijamo rođendansku tortu sa svećama?
Autor: Glas javnosti
Proslava rođendana je stara ideja. Nije tako kako mi to slavimo. Možemo da zahvalimo Egipćanima na rođendanima, Grcima na torti, a Nemcima na zabavi.
Rođendanska torta je definitivno jedna od najlepših uspomena na detinjstvo – pa, barem bi trebalo da bude.
Danas je proslava rođendana događaj koji deca teško mogu da zamisle bez torte raznih oblika i ukusa, svećica i poklona. Odakle sve ovo?
Proslavljanje rođendana ima dugu tradiciju među ljudima. Smatra se da je najstariji zabeležen kod starih Egipćana. Verovali su da faraoni postaju bogovi krunisanjem. Tako je dan njihovog krunisanja bio „rođendan“ novog boga-faraona.
Kažu da su ovaj njihov koncept usvojili stari Grci, koji su svojim bogovima doneli darove. Jedna od boginja Artemida, inače poznata kao boginja rađanja, dece, ali i lova i prirode, koja se ponegde poistovećivala i sa Selenom, boginjom Meseca, darivala je Grcima okruglu tortu ili testo. Na njega su se često stavljale sveće da bi sijao kao mesec. Za ovu tortu sa svećama se kaže da je preteča današnje rođendanske torte.
Tokom vekova tradicija se preselila sa bogova na ljude, a u srednjem veku se u zemljama nemačkog govornog područja slavio takozvani Kinderfest (nem. „dečji festival“ ili „dečji praznik“).
Roditelji koji su to mogli da priušte darivali su na današnji dan svoju decu tortom i svećicama – po jednu sveću za svaku godinu života i još jednu kao simbol naredne godine. Iz ovoga se razvila tradicija kolača sa svećama, koju i danas poznajemo.
Tih dana deci se nisu davali drugi rođendanski pokloni, već su im se davale samo lepe želje.
U hrišćanskim zemljama, međutim, deca su obično dobijala poklone ili za Božić ili za svog boga.
Naročito posle Drugog svetskog rata, kada je sve više ljudi – barem u zapadnim zemljama – to moglo da priušti, rođendani su postali ono što danas poznajemo: zabave sa tortama, svećama i poklonima.
Glas javnosti/ N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
