Inteligencija dece se može predvideti sa samo sedam meseci
Zanimljivosti
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Roditelji često traže prve znake inteligencije kod svojih beba, bilo da je to gugutanje, mahanje, osmehivanje ili prepoznavanje poznatog lica.
Iako su takvi trenuci uglavnom izrazi roditeljske ljubavi i ponosa, novo istraživanje pokazuje da u tome možda ima istine.
Naučnici sa Univerziteta Kolorado u Bolderu došli su do zaključka da se inteligencija odraslih može zaključiti već u detinjstvu. Na osnovu decenija podataka, otkrili su da se sposobnost osobe da postigne visoke rezultate na kognitivnim testovima može predvideti već sa sedam meseci starosti.
Studija je obuhvatila 500 porodica sa blizancima. Deca su praćena od sedam meseci do tridesetih godina. Cilj je bio da se razume kako genetika i okolina utiču na razvoj inteligencije.
Upoređivanjem jednojajčanih blizanaca, koji dele sve svoje gene, i dvojajčanih blizanaca, koji dele oko polovine svojih gena, istraživači su mogli da procene koliko su njihove kognitivne sposobnosti posledica naslednih faktora, a koliko faktora okoline.
Prema rečima dr Danijela Gustavsona, glavnog autora studije, zajedničko okruženje obuhvata sve što okružuje dete, uključujući dom, komšiluk, školu i društveni kontekst.
U ranim godinama života, posebno pre treće godine, okruženje igra važnu ulogu i može uticati na inteligenciju kasnije u životu.
Glas javnosti /B03S
Rani testovi su obuhvatali merenje dužine vremena koje dete provodi gledajući novi objekat u poređenju sa poznatim, praćenje pogleda, vokalizacije, raspoloženje i raspon pažnje, a korišćene su i dobro poznate Bejlijeve razvojne skale.
Iako su rani testovi predvideli samo mali deo buduće inteligencije, do treće godine sposobnost predviđanja značajno se povećava, a između sedme i šesnaeste godine uticaj genetskih faktora postaje još izraženiji.
Uprkos naslednoj komponenti, stručnjaci naglašavaju da inteligencija nije fiksna niti nepromenljiva. Deca mogu napredovati i razvijati se bez obzira na početne rezultate.
Da bi roditelji znali kako najbolje da podrže razvoj svog deteta, psihološkinja dr Sara Daglas i pedijatrica dr Heder Gosnel podelile su korisne savete:
- Obezbedite svom detetu raznovrsna iskustva. Upoznavanje deteta sa različitim bojama, teksturama, zvucima i ljudima stimuliše razvoj mozga. Svake nedelje uvodite nešto novo, to može biti nova igračka, rima ili okruženje.
- Provodite kvalitetno vreme u zajedničkim aktivnostima. Jedna od najvažnijih stvari za razvoj jezika i kognitivnih sposobnosti je komunikacija. Preporučuje se da detetu čitate 20 minuta dnevno, da svakodnevno razgovarate sa njim i da se igrate zajedno.
- Ograničite vreme provedeno ispred ekrana. Dok ne napune 18 meseci, preporučuje se potpuno izbegavanje ekrana. Kasnije, kada se uvedu, važno je da sadržaj bude visokog kvaliteta, gledan u društvu roditelja i vremenski ograničen.
Stručnjaci naglašavaju da nije razlog za zabrinutost ako dete ne pokazuje rane znake "napredovanja". Neujednačen razvoj je sasvim normalan. Kasni govor ili kratak raspon pažnje nisu znak za uzbunu, većina dece koja kasnije progovore sustignu do četvrte ili sedme godine.
Takođe, koeficijent inteligencije nije sve. Ljubaznost, empatija, iskrenost i sposobnost slušanja su podjednako važne osobine koje nisu uključene u testove inteligencije, ali su ključne za kvalitetan život.
Glas javnosti /B03S
SKINI APLIKACIJU
