Potopljeni italijanski grad vraća se iz mora (VIDEO)

Vulkanska erupcija je potopila Enariju pre skoro 2.000 godina.

Sada, podvodne ture i tekuća iskopavanja vraćaju fascinantnu istoriju Iskije na površinu. Na italijanskom ostrvu Iskija je negde oko 180. godine nove ere eruptirao vulkan Kretajo, a udarni talasi koji su usledili potopili su rimski lučki grad Enariju pod more.

Barem tako misle arheolozi.

Za razliku od erupcije Vezuva 79. godine nove ere – koju je Plinije Mlađi dokumentovao u satima pre nego što je uništila Pompeje – nema zapisa o eksploziji, a vrlo malo je napisano o samom naselju.

Skoro 2.000 godina nije bilo ni fizičkog traga o njoj. Ruševine su vekovima ležale potopljene u zalivu Kartaromana, skrivene ispod slojeva sedimenata i vulkanskog materijala, prenosi B92.

Prvi nagoveštaji o njenom postojanju bili su 1972. godine, kada su dva ronioca pronašla krhotine grnčarije iz rimskog doba i dva olovna ingota kod istočne obale Iskije. Nalaz je zaintrigirao arheologe, ali istraga koja je usledila, koju su vodili lokalni sveštenik Don Pjetro Monti i arheolog Đorđo Buhner, nije dala ništa. Zvaničnici su ogradili zaliv. Slučaj je bio zamrznut skoro 40 godina.

Zatim, 2011. godine, strastveni lokalni mornari ponovo su otvorili iskopavanja, ovog puta kopajući po morskom dnu. Ubrzo su mogli da potvrde da se 2 metra ispod vulkanskog dna zaliva nalaze ruševine masivnog keja iz rimskog doba. Daljim iskopavanjima pronađeni su novčići, amfore, mozaici, primorske vile i drveni ostaci broda.

Vekovima je Enarija postojala negde između istorije i mita. Danas, njeno ponovno otkriće menja priču Iskije – i nudi putnicima retku priliku svakog leta da zarone u deo istorije za koji se nekada mislilo da je izgubljen u moru.

Zagonetna prošlost

Koliko je iko ikada znao, DNK Iskije je grčka. Ostrvo je bilo poznato kao mesto prve grčke kolonije na italijanskom poluostrvu, osnovane oko 750. godine pre nove ere na severu ostrva. Grci su ostrvo nazvali Pitekuze i iskoristili lekovita svojstva njegovih vulkanskih termalnih izvora da bi osnovali prve banje.

Danas, sa svojom bujnom lepotom, opuštenom atmosferom i poštovanom kulturom termalnih banja, Iskija je suštinsko velnes utočište Italije – uprkos tome što se nalazi na vrhu supervulkana Kampi Flegrei. Ali upravo je ta nestabilna vulkanska geologija oblikovala zelene pejzaže i divlje plaže ostrva.

Takođe je to ono što su arheolozi dugo pretpostavljali da je uplašilo Rimljane od trajnog naseljavanja ovde.

Kada su Rimljani osvojili Pitekuze negde oko 322. godine pre nove ere, preimenovali su ostrvo u Enarija – ime koje se pojavljuje u drevnim tekstovima od Plinija Starijeg do Strabona, često u vezi sa vojnim događajima. Ali za razliku od Grka, koji su za sobom ostavili nekropolu, peći i riznice grnčarije, Rimljani su ostavili samo nekoliko skromnih grobnica, gravura i raštrkanih opus reticulatum. Naučnici su se uskladili sa teorijom da su došli na ostrvo, ali ga nikada nisu pravilno naselili – možda izbegavajući ga zbog stalnih vulkanskih tutnjava.

– Ime je dokumentovano – ponavlja lokalni stanovnik Đulio Lauro. „Ali, niko nije mogao da pronađe to mesto“. Arheolozi su tražili rimsku Iskiju na kopnu, ali je bila zakopana ispod mora.

Moderno ponovno otkriće

Lauro je osnivač Marine di Sant’Ana; kulturnog ogranka zadruge za morski turizam Iskija Barke. Zajedno sa raznim pridruženim kulturnim grupama – koje čine iskijski moreplovci, entuzijasti za istoriju i arheolozi – sami su finansirali iskopavanja poslednjih 15 godina.

Lauro mi brzo govori da nije naučnik.

– Ali, volim more. I 2010. godine sam dobio ideju da ponovo pogledam… Ljudi su govorili da možda tamo nešto ima, jer su sedamdesetih godina pronašli artefakte. Pomislio sam, zašto ne pokušati?

Plan je bio da se pokrenu podvodne ture „kako bi se stvorila kulturna atrakcija“, kaže dr Alesandra Benini, vodeća arheologinja projekta.

 Onda je bilo, ‘hajde da vidimo da li zaista postoji dublja istorija našeg ostrva’.

Bilo je izazova, seća se Lauro: „Dobijanje dozvola, obuka ljudi, pronalaženje sredstava. Počeli smo od nule. Imali smo sreće da verujemo u to. A onda smo to zaista pronašli“.

Konačno, narativ je mogao biti prepisan.

– Verovalo se da Rimljani nikada nisu izgradili grad na Iskiji – kaže Benini. „Bilo je suprotno“.

Enarija se vratila sa dna mora

Svakog dana u zalivu Kartaromana, plivači skaču sa stena, a jedrilice se njišu na talasima. Pitam se da li znaju šta se nalazi ispod mora?

– Većina meštana zna, zahvaljujući arheolozima – kaže lokalni turistički vodič Marijana Polverino. „Ali, ne zna mnogo posetilaca za postojanje Enarije ili da je možete posetiti“.

Svakog leta, Benini i njen tim iskopavaju morsko dno. Napredak je mukotrpan zbog stalnog nedostatka sredstava.

– Oni ulažu u Herkulaneum, u Pompeje – primećuje arheologinja konsultantkinja Marija Lauro, a zbog sezonskih turbulencija okeana, mogu da rade samo od maja do oktobra.

Tokom aktivnih meseci na lokalitetu, radoznali posetioci mogu da idu na ture brodom sa staklenim dnom, kao i na ronjenje i izlete sa bocama kako bi se još više približili ruševinama.

– Možete videti podvodne arheologe na poslu, opremu koju koriste i sve što je uključeno – kaže Benini.

– Sve ture počinju gledanjem 3D videa u maloj sali zadruge, gde su artefakti sa lokaliteta izloženi ispod staklenog poda, raspoređeni na sloju peska koji evocira morsko dno. Moje cipele gaze preko amfora, uljanih lampi, klastera pločica opus spicatum sa uzorkom riblje kosti – uzorka pločica ‘koji se tipično nalazi u antičkim rimskim prodavnicama – kaže Benini.

Video – koji prikazuje podmornicu koja se završava u digitalno rekonstruisanoj Enariji – namenjen je deci, ali ja sam očarana. Kej grli obalu, a odmah iza njega je rimski grad blistav sa kaldrmisanim ulicama i zgradama sa stubovima. Pomislite samo da je tokom erupcije pre skoro 2.000 godina neko – možda rimski vojnik – možda stajao na tom masivnom keju, prestravljen dok se urušavao pod njihovim nogama.

Benini ima svoju viziju tog sudbonosnog dana.

– Možda je bio talas sličan cunamiju, ili možda zemljotres, koji je preplavio građevine i sve odvukao u more – kaže ona. „To je film u našim glavama“.

Prepisivanje drevne istorije

Svakog leta, pojavljuje se jasnija slika Enarije – iako ostaje izvesna zabuna oko toga šta je zapravo bilo drevno naselje.

Da li su ruševine bile grad? Benini objašnjava: „Ime Enarija se odnosilo na ostrvo u celini. Dakle, nije da nismo pronašli Enariju koju su pominjali stari: Enarija je Iskija – to je nesumnjivo. Pronašli smo naselje iz rimskog doba sa lukom koja je bila dobro povezana sa celim Mediteranom i, pretpostavlja se, imala je naseljeno područje iza sebe“.

Radiokarbonsko datiranje drvenih kolčića na keju svrstava ga otprilike u period od 75. do 30. godine nove ere. Otkriće brodoloma 2020. godine otkrilo je pomorsku opremu, poput bronzanog stuba za privez u obliku labudove glave – tipičnog za rimske vojne brodove – kao i predmete poput olovnih metaka za praćku, što sugeriše da je Enarija možda bila ključno vojno uporište koje je kontrolisalo Napuljski zaliv. Pronađene amfore takođe ukazuju na širok domet Enarije; 142 varijante gline potiču iz 12 mediteranskih proizvodnih zona, koje se protežu od Kampanije do Levanta. Najnovije analize su pokazale da je vodeći deo lokaliteta potekao iz Španije, što još jasnije pokazuje koliko je duboka interkulturna mreža Enarije.

– Verovatno je u blizini luke postojao i mali grad – kaže Benini.

– Pronašli smo hiljade mozaičnih pločica, crepova, drvenih češljeva za kosu, igala za krpljenje mreža, dekorisanog maltera… Ovo nije samo povezano sa brodovima ili trgovinom. Ukazuje na stambeno područje.

Od početnih iskopavanja, otkrivene su dve primorske vile, sa velikim galerijama nalik tunelima, nišama i tragovima rimskih kupatila.

– Ruševine Enarije pružaju uvid u živote drevnih ljudi koji su živeli na ostrvu – kaže Polverino.

– Ovo je zaista bio centar trgovine na Mediteranu. Razumete koliko je Iskija bila važna – i još uvek jeste – a da nikada ne zaboravite istoriju koja stoji iza nje.

Pogled unapred

Pitam Benini šta se nada da će pronaći ovog leta.

– Moj san je da pronađem temelje stambenog grada – kaže ona.

– Ako smo pronašli luku, onda znamo da je postojao grad.

Tim se nada da će u iskopavanja uvesti Lidar, Georadar i instrumente za profilisanje podvodnog sloja, ali Benini ističe: „To je skupo. Potrebni su nam dodatni investitori“.

Ako ostavimo finansiranje po strani, pravi izazov za one koji su uključeni uvek je bio dostizanje šire publike: „Delimo deo istorije Iskije koji je do sada nedostajao“, kaže Benini.

– Ono što smo pronašli je 99 odsto pod vodom. To je kao Pompeja: dok nije iskopana u 18. veku, niko nije znao da je tamo. Ali, to ne znači da nije bila važna ili da nije postojala.

– Prepisali smo istoriju – dodaje Lauro – Odustali su od pronalaženja nečega u zalivu. Ali, mi smo nešto pronašli.

Glas javnost/B10S 

SKINI APLIKACIJU