Turska kafa, koja je simbol užitka u Turskoj i u svetu, ima poseban dan. Peti decembar, dan kada UNESCO definiše tursku kafu kao nematerijalnu kulturnu baštinu čovečanstva, obeležava se kao Svetski dan turske kafe.
Poreklo od zrna arabika, mleveno je za stvaranje turske kafe, koja je postala poznata širom sveta. Turska kafa je jaka i ima posebne metode pripreme i posluživanja, piše N1.
Istorija kafe u Anadoliji, koja se proširila u Tursku i Evropu preko putnika iz Jemena u 15. veku, datira iz 1500-ih godina. Turska kafa, koja je u Osmanskom carstvu postala popularnija, prvo u palati, a potom i u javnosti, za kratko je vreme ostavila traga u svakodnevnom životu i proširila se u Evropi.
Turska kafa priprema se džezvi. Za jednu šoljicu turske kafe potrebno je dodati jednu šoljicu vode (morate koristiti istu šoljicu koju ćete koristiti) i jednu kašiku kafe.
Nakon dodavanja kafe ne dodaje se šećer pa morate dodati šećer pre nego što počnete kuvati.
Kada kafa počne da ključa, pustite da se pena digne, a zatim je uklonite s vatre i ona će dati puno pene. Tradicionalno, u turskoj kafi obavezno ima pene, nije prihvatljiva bez pene. Takođe je deo tradicije da Turci poslužuju kafu s čašom vode i nešto slatko, po mogućnosti turski slatkiš – lokum.
U Istanbulu turska kafa ne može da se posluži, a da nije vruća, posebna je jer se služi u fildžanima.