Ove stvari deci izazivaju brige

Nekada su dečije brige bile vezane za izgubljenu loptu ili polomljenu igračku, a danas se iza dečijih osmeha često se kriju strahovi koji ne liče na dečije: brige da će biti odbačeni, da njihov život nije savršen, da nemaju vremena za igru i svoje misli.

Iako odrasli veruju da štite decu od briga, stvarnost je da ih često ne vide, jer su one tihe, prikrivene.

Biti roditelj nikad nije bilo lako, ali čini se da je danas ta uloga teža nego ikad - savremeni život nameće tempo i pritiske koji ne štede ni decu, ni njihove roditelje, pri čemu stepen anksioznosti raste. I dok roditelji često misle da su brige rezervisane za odrasle, istina je da i deca imaju svoje, ponekad toliko duboke i gotovo neprimetne brige.

Odnosi sa vršnjacima

Kako dete raste, prirodno je da počinje da se pita ko je i gde pripada: prijateljstva dobijaju na značaju, a sa njima i potreba za prihvaćenošću. Ako se dete na bilo koji način razlikuje - izgledom, interesovanjima, poreklom, ono može se osećati odbačeno ili čak postati meta zadirkivanja. Za njega, to je velika briga, čak i ako to ne kaže naglas.

Društvene mreže

Savremena deca su od najranijeg uzrasta izložena pritisku koji odrasli nisu imali u njihovom uzrastu: slikanje za mreže, poređenje sa vršnjacima i stalna dostupnost tuđih života često stvaraju osećaj manje vrednosti. Ako se ove platforme koriste bez nadzora, dete može pomisliti da njegov život nije dovoljno dobar, idiličan, "instagramičan".

Velike promene u životu

Selidba u drugi kraj ili grad, nova škola, rođenje sestre ili brata - ove promene koje odrasli vide kao normalne i pozitivne. Međutim, dete često prvo oseti gubitak poznatog. Ponekad ono ne razume zašto se nešto menja, a nekad se desi da i žali za odbro poznatim starim, a čak i kada je promena dobra, osećaj nesigurnosti može nadjačati uzbuđenje.

Podaci alarmantni: Svaki peti tinejdžer u Srbiji ima psihički problem

Pretrpan raspored

Kada je svaki minut dana ispunjen školom, časovima stranih jezika, treninzima, deca ostaju bez onoga što je za njih najvažnije - vremena za igru, uživanje, kreativnost. Jer, upravo kroz igru mališani uče, obrađuju svoje emocije i oslobađaju se stresa. Uskraćivanje slobodnog vremena deci ima i svoje posledice - ona mogu postati anksiozna.

Nepredvidivost i nedoslednost

Deci prija rutina, a kada se planovi stalno menjaju, kada roditelj obeća nešto pa to ne ispuni, ona počinju da gube osećaj sigurnosti. Slično se dešava kada jedan roditelj dozvoljava nešto što drugi zabranjuje, ili se pravila i rutina menjaju iz dana u dan - ta nedoslednost deci ne prija, ruši poverenje, kao i osećaj "ušuškanosti" i komfora.

Traumatični događaji

Dete čak i naizgled obične stvari poput ujeda pčele, mačke i male saobraćajne nezgode mogu duboko da ga pogode. Takvi događaji u njima pokreću odbrambeni mehanizam - dete je stalno u stanju pripravnosti, očekujući nešto loše. Čak i kad opasnosti više nema, uspomena na taj trenutak može iznova pokretati strah, prenosi Si-En-Bi-Si.


Glas javnosti / R02S 

SKINI APLIKACIJU