Podaci alarmantni: Svaki peti tinejdžer u Srbiji ima psihički problem
Autor: Glas javnosti
Dve godine nakon što su masovne tragedije potresle Srbiju – prvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, a zatim u Duboni i Malom Orašju – posledice se i dalje snažno osećaju, naročito među najmlađima.
Nova istraživanja otkrivaju poražavajuće podatke: svaka peta mlada osoba ima ozbiljan psihijatrijski poremećaj. U društvu koje se još uvek nije ozbiljno suočilo sa uzrocima nasilja, stručnjaci upozoravaju da je vreme za promenu prošlo – sada je krajnji trenutak za delovanje.Svaki peti tinejdžer ima mentalni poremećaj: šokantni rezultati istraživanja
Prema studiji Instituta za mentalno zdravlje, u okviru projekta krizne psihosocijalne podrške, čak 20,4 odsto mladih u Srbiji prosečnog uzrasta 14 i po godina ima neki oblik ozbiljnog mentalnog poremećaja. Neuropsiholog Aleksandra Parojčić naglašava da su rezultati „toliko loši da su i za struku bili iznenađujući“.
Istraživanje još uvek povezuje uzroke, ali su jasni faktori rizika: posledice masovnih ubistava, kovid-pandemija, siromaštvo i nedostatak dostupne pomoći u zajednici.
„Ako na ulici sretnete pet tinejdžera, jedan od njih se suočava sa ozbiljnim psihičkim problemom“, ističe Parojčić, kako prenosi RTS.
Reakcija institucija: Nedovoljna, nedosledna, neempatična
Zamenica direktora organizacije Evropska pomoć žrtvama, Aleksandra Ivanković, upozorava da država nije ozbiljno pristupila razumevanju uzroka tragedija iz 2023. godine.
„Nismo napravili nijedan institucionalni korak da formiramo komisiju koja bi postavila prava pitanja. Imamo niz nedorečenih odgovora – kako su maloletnici došli do oružja? Gde je zakazala zdravstvena zaštita? Zašto porodice i dalje same tragaju za istinom?“
Kao vrhunac nesenzibilnosti, Ivanković navodi odluku Grada Beograda da u danima sećanja organizuje vežbe streljaštva, ocenjujući to kao potpunu ignoranciju i nepoštovanje žrtava.
„Cezam“ – svetla tačka podrške mladima
U Resavskoj ulici u Beogradu otvoren je Centar za mlade „Cezam“ koji pruža besplatnu psihološku podršku – bez knjižice i uputa, uz zakazivanje čak i preko Instagrama. Parojčić ističe da je model Cezama jedan od retkih primera dobre prakse i apeluje da se ovakav sistem proširi širom Srbije.
Fizičko nasilje u porodici – tiha epidemija
Skoro trećina mladih je doživela fizičko nasilje kod kuće. Konkretno, 27,7 odsto mladih prosečnog uzrasta 14,5 godina navelo je da su bili svedoci ili žrtve porodičnog nasilja.
Parojčić ističe i ogroman nedostatak kadra: jedan psiholog na 600 učenika u školama, a primarna zdravstvena zaštita je gotovo bez psihijatara i psihologa.
„Ako ne ojačamo preventivne sisteme, mladi će sve češće završavati u zdravstvenom sistemu kada već bude kasno“, upozorava.
Neiskorišćena šansa za kolektivno ozdravljenje
Radna grupa za izgradnju memorijalnog centra formirana je u martu 2024. godine. Ipak, predstavnici Grada Beograda retko prisustvuju sastancima. Ivanković ističe da da su se redovno uključivali, možda bi saznali za problematične odluke – poput vežbi streljaštva – na vreme i sprečili ih.
Glas javnosti/T02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
