Pročitajte u čemu je razlika između obaveštajnih i bezbednosnih službi?

Za tako nešto, bila je potrebna diverzifikacija moći, koja više nije bila koncetrisana kod pojedinca već je dislocirana po vertikali i horizontali na druge elemente vlasti – pre svega, na birokratsko-administrativne poluge, koje su bile „druga strana novčića“ apsolutnih monarhija.

Pogrešno je, političke tvorevine ranijih epoha (grčke polise, srednjovekovna kraljevstva i carstva) nazivati „državama“, jer one to jednostavno nisu bile (nedostajali su im i teorijski i praktični elementi da bismo ih mogli tako nazvati).

Razvoj političkih organizacija koje mogu odgovarati savremeno shvaćenoj državi, uobličava se nakon šesnaestog veka, a poseban impuls doživljava kasnije, sa industrijskom revolucijom i velikim društveno-političkim previranjima (Tridesetogodišnji rat, događaji iz 1789. i 1848. godine itd.) koja su doprinela ne samo novom promišljanju politike, već i novim organizacionim modelima vlasti i funkcionisanja društva.

Posmatrano iz ugla konstituisanja obaveštajnih službi, opravdano je reći da je prava ekspanzija u formiranju posebnih državnih organizacionih delova sa ciljem planiranja, organizovanja, prikupljanja i dostavljanja bezbednosno interesantnih podataka, nastala nakon Francuske buržoaske revolucije.

Uporedo sa razvojem zasebnih ogranaka u aparaturi vlasti namenjenih za „špijunažu“ na tlu protivnika (karakteristika koja obeležava rad i savremenih obaveštajnih službi), nastala je potreba da se ovako institucionalizovanim naporima suprotne strane (prijateljske ili neprijateljske) odgovori na adekvatan način.

Tako su stvorene pretpostavke za razvoj kontraobaveštajnih službi – zasebnih državnih celina namenjenih otkrivanju, presecanju i suzbijanju obaveštajnih aktivnosti stranih službi, a sve u cilju očuvanja i zaštite vlastitih državnih, vojnih, ekonomskih i drugih tajni.

Samim stvaranjem kontraobaveštajnih službi, možemo reći da se polako stvaraju i obrisi obaveštajno-bezbednosnog sistema država, koji, pored spomenutih organizacije, čine i bezbednosne službe.

U skladu sa tim, treba ukazati na funkcionalnu razliku među njima. Obaveštajne službe, bezbednosne, političke i ekonomske podatke prikupljaju na tlu druge države, u cilju kreiranja pretpostavki za vođenje politike prema toj istoj državi, dok su kontraobaveštajne i bezbednosne službe, defanzivne – rade na tlu matične države.