PRETI NESTAŠICA OVIH PET NAMIRNICA: Srbija ih uvozi

Kako bi svet izgledao bez namirnica koje koristimo svaki dan? Šta ako zaista nestanu? Jesmo li spremni na nestašice hrane?

To su pitanja koja su se pojavila krajem prošle godine kada su se sabrali izveštaji i analize koji su upućivali na jedno - moguće je da bude nestašica pet ključnih namirnica. Srećom, do ovoga još nije došlo, ali njihove cene, osetno, variraju.

Svet se još uvek bori s globalnom krizom hrane, a verovatno je da će do nestašica dolaziti i u narednim godinama. Na listi "kritičnih" namirnica su i mnoge koje Srbija uvozi. Pirinač, testenina, čokolada, samo su neke od njih.

U poslednjih nekoliko godina svet se suočio s velikim brojem pretnji za sigurnost snabdevanja hranom, koje utiču na ljude širom sveta. Ove pretnje uključuju stvari poput ratova i političkih sukoba, privrednih promena, bolesti i, sve češće, klimatskih promena i nepredvidivih vremenskih uslova.

Pravni savet: Naslednici ne bi trebalo da troše novac sa računa preminulih penzionera

Spisak namirnica koje su ugrožene:

Jedna ranija prognoza govori da bi do nestašice pirinča moglo doći u drugoj polovini ove godine. Svetske zalihe pirinča opustošene su zbog ruske invazije na Ukrajinu, ali i ekstremnih vremenskih uslova u zemljama koje proizvode velike količine ove namirnice, poput Kine i Pakistana.

Moguće je da će na snabdevanje pirinčom uticati još neki zabrinjavajući faktori. Fenomen El Ninjo koji izaziva netipično zagrevanje površine vode na istočnom Pacifiku ponovno se pojavio, izazvavši još ekstremnije vremenske uslove u mnogim zemljama.

Neki delovi sveta posledice su osetili više od drugih. Ipak, za većinu nas će najveći problem biti udar na finansije.

- Na globalnom nivou, najočiglednija posledica nestašice pirinča je njegova rekordna cena - rekao je analitičar Fič Solušnsa, Čarls Hart.

Problem s testeninom u Italiji se prošle godine toliko pogoršao da se vlada morala sastati na kriznim razgovorima u maju kako bi zaustavila dodatnu eskalaciju. Tokom tih vanrednih razgovora, zvaničnici su otkrili da je problem nastao zbog povećanih cena sastojaka poput žita, ali i većih troškova pakovanja i logistike.

Ukupni rast cena osetili su potrošači širom zemlje, a neki delovi Italije izvestili su da je cena testenine porasla preko 50 posto.

Kakao je postao toliko tražen da je su u jednom trenutku cene čokolade u Njujorku bule najviše u poslednjih 12 godina, a ponegde su premašile i te nivoe, kao na primer u Londonu.

Uzgoj kakaa zavisi od đubriva, što znači da je problem s snabdevanjem ovom namirnicom izazvan ruskom invazijom na Ukrajinu, zbog čega je pao izvoz đubriva.

Klimatske promene pogoršale su situaciju: prošlogodišnje suše uticale su na žetvu, a El Ninjo dodatno pretie. Ovaj fenomen izaziva suvo vreme širom zapadne Afrike, uključujući područja Gane, Kameruna, Nigerije i Obale Slonovače. Iz tih zemalja dolazi čak 75 posto svetske proizvodnje kakaa.

Evo kako je propao Top Shop: Jedan događaj bio ključan

Istovremena nestašica šećera izazvana lošim vremenom i smanjenim izvozom iz Indije, kao i još uvek velika potražnja, sigurno ne pomažu ovoj rastućoj čokokatastrofi.

Ribari u Kaliforniji i na Aljasci primetili su značajan pad u populacijama lososa tokom prošle godine, što se pogotovo odnosi na kraljevskog lososa, jednu od najvećih i najzdravijih vrsta lososa.

Razlozi za ovaj pad verovatno su povezani sa zagrevanjem voda zbog klimatskih promena, sušama u Kaliforniji, ali i faktorima poput preteranog izlova ribe, zagađenja i bolesti.

Kako bi pomogli zaštititi preostalu populaciju lososa, vlasti u Kaliforniji zabranili su komercijalno i rekreativno ribarenje do kraja sezone 2023. godine. Ovo je prvi put da je do ovakve zabrane došlo još od 2008. godine.

Kako sojin napitak osvaja Srbiju - između trenda i tradicije

Cena brašna već je porasla za 8.5 posto u odnosu na prošlu godinu, pokazuje indeks potrošačkih cijena u SAD-u, a analitičari predviđaju kako će Amerikanci i sledeće godine trpeti posledice nestašica brašna. To bi moglo stvoriti dodatne probleme s nestašicama drugih vrsta hrane, uključujući hleb, palačinke, testo za picu, keks i pekarske proizvode.

Izvor ovih problema ne leži u ruskoj invaziji na Ukrajinu, već u sušama širom SAD. Dve od tri glavne vrste žita ponajviše se uzgajaju u centralnoj i južnoj SAD, području koje se tokom prošle godine nosilo s ekstremno suvim uslovima.

Stručnjaci se još uvek nadaju da će treća najveća vrsta žita koja se uzgaja u SAD ostvariti bolje rezultate, ali žetva te vrste traje od septembra do oktobra, što znači da na prave rezultate još treba čekati.


Glas javnosti/B06S

SKINI APLIKACIJU