„Holesterol je važan za telo jer se koristi kako bi se stvarale ćelije i regulisali hormoni, između ostalog. Ipak, previše holesterola koji cirkuliše telom može da bude opasno i može da vas dovede u rizik od razvoja bolesti srca i moždanog udara“, navodi dr Trista Best.
Povišen nivo i LDL-holesterola i smanjen nivo HDL-holesterola povećavaju rizik za razvoj bolesti srca i krvnih sudova. Sa druge strane, adekvatni nivoi istih ili smanjeni nivoi ukupnog i LDL- holesterola i povećan nivo HDL-holesterola, taj isti rizik smanjuju.
Promene životnih, posebno prehrambenih navika, često su prva terapija koja se savetuje osobama koje imaju povišen novo holesterola u krvi.
Nažalost neki od faktora su i neizbežni, a to su genetika i godine. Ali naučnici sve češće stavljaju naglasak na stil života koji će takođe uticati na zdravlje.
Dr Best objašnjava da je jasno da genetika ima veliku ulogu u tome kako će telo procesuirati holesterol i koliki je vaš rizik da će se razviti. Neke prehrambene navike isto tako mogu da vode do povišenja nivoa holesterola u telu.
Jedna od glavnih zabluda o holesterolu i hrani je ta da namirnice bogate holesterolom morate da izbacite. Ali, prehrambeni holesterol ustvari ima jako slab uticaj na nivo holesterola u telu nego što se to prethodno smatralo, piše Ordinacija.hr, prenosi N1 Zagreb.
Stručnjaci sa Mejo klinike savetuju da hrana puna soli i zasićenih masnoća ima mnogo jači uticaj na holesterol u telu nego ona u kojoj se on nalazi.
Namirnice koje bi trebalo izbegavati, prema mišljenju lekara su sledeće:
Nećete konzumacijom ovakve hrane nakupiti samo višak kalorija već se to može dogoditi i sa holesterolom.
„Namirnice koje su pržene i koje imaju više masnoća se pripremaju drugačija. Često će sadržati trans-masnoće, koje su štetne za zdravlje srca”, navodi dr Best. Umesto prženja hrane zašto ne biste istu pripremali na roštilju ili pekli u rerni? To su sve dobri načini izbegavanja zamke unosa viška masnoća.
Pečeni proizvodi, a posebno oni koji su zapakovani i procesuirani često mogu da sadrže sastojke koji mogu kroz neko vreme da utiču na nivo holesterola u krvi.
„Takvi proizvodi znače i rizik od povišenog nivoa holesterola uglavnom zbog masnoća koje sadrže ali i rafinisanih ugljenih hidrata. Tip koji se koristi u pripremi može povisiti trigliceride u krvi i tako prouzrokovati upale, koje mogu osobu da stave u rizičnu grupu od oštećenja arterija ali i nakupljanja holesterola“, dodaje dr Best.
Prema pisanju „Harvard Health School“, jedan od najvećih faktora nastanak povišenog nivoa holesterola nisu namirnice koje sadrže holesterol već kombinacija nezdravih masnoća i ugljenih hidrata.
Proizvodi kao što su kobasice, salame i slanina su poznati po tome da sadrže zasićene masnoće i natrijum, pa treba paziti koje količine koristite ako razmišljate o nivou holesterola u krvi piše N1 Zagreb
Prema studiji koja je objavljena u časopisu „Nutrition, Metabolism & Cardiovascular Diseases“, česta konzumacija procesuiranog crvenog mesa povezana je sa povećanim rizikom od povišenog holesterola i nivoa triglicerida.
Dosadašnja istraživanja su pokazala da stalna konzumacija procesuiranog crvenog mesa može da utiče negativno na zdravlje iako ne govorimo o holesterolu. Studija sprovedena prošle godine pokazala je da svakodnevno konzumiranje procesuiranog crvenog mesa je povezana sa većim rizikom od razvoja koronarnih bolesti srca.