Arktički vrtlog potpuno promenio smer i uticaće na vremenske prilike

Velika struja cirkulišućeg vazduha nazvana Arktički vrtlog potpuno je promenila pravac i sada se okreće "unazad". S vetrovima koji sada duvaju ka istoku, naučnici pokušavaju da predvide kakav bi efekat to moglo da ima na vremenske sisteme u narednim mesecima.

Pre nego što počnete da zamišljate iznenadni kolaps vremenskih sistema naše planete, treba da znate da ovi preokreti nisu toliko neobični. Iako je jačina najnovijih polarnih obrnutih vetrova privukla pažnju, ovo nije prvi preokret ove godine.

Tokom letnjih meseci na severnoj hemisferi, vrtložni vetrovi koji kruže usporavaju i počinju da se okreću ka istoku (u smeru kazaljke na satu oko Arktika).

Egzumu se isplatilo vreme u Partizanu!

Međutim, preokreti sa zapada na istok, tokom zimskih meseci, mogu da imaju značajne uticaje, a malo njih je tako dramatičnih kao uticaj jednog koji smo osetili u martu 2024. Taj je bio u prvih šest najsnažniji preokreti od 1979. godine, kaže za Spaceveather.com naučnik o klimi Ejmi Batler.

Kako je naučnica za klimu Rebeka Lindzi opisala, stratosferski događaji ove zime bili su sve samo ne tipični, pružajući „dosta drame“ pa će istraživači bili zauzeti dok se vazduh ne vrati u zapadnu cirkulaciju u narednim nedeljama.

Polarni vrtlog se nalazi u stratosferi, koja počinje na oko 6 do 20 kilometara iznad površine planete i doseže do približno 50 kilometara iznad zemlje.

Dok je većina vremenskih prilika koje doživljavamo karakteristična za troposferu ispod nje, ekstremni stratosferski vetrovi koji duvaju brzinom do 250 km/h drže džep hladnog vazduha zarobljen iznad Severnog pola.

Međutim, ponekad atmosferski talasi zvani „Rosbi talasi“ potiskuju i oslabe polarni vrtlog, uzrokujući da se deo tog hladnog vazduha „izlije“. To je poznato kao iznenadno zagrevanje stratosfere, a desilo se i sada i može dovesti do hladnoće na tlu. Ali ne uvek.

Srbija privremeno zabranjuje uvoz peleta

Još je rano da se analiziraju posledice ovog najnovijeg preokreta polarnog vrtloga, ali naučnici su već primetili povećanje nivoa ozona iznad Arktika. To se dešava zato što slabiji polarni vrtlog uzrokuje da više ozona teče ka polu i ostaje tamo, što je najveći skok arktičkog ozona zabeležen u martu.

Nivoi ozona bi trebalo da se vrate u normalu pošto se polarni vrtlog vraća na svoj uobičajeni obrt u smeru suprotnom od kazaljke na satu, i bar do sada nije bilo većih vremenskih promena. Čini se da je jedan od najznačajnijih preokreta polarnih vrtloga u istoriji imao malo uticaja na vremenske prilike.

Međutim, postoji dugoročni pogled. Kako planeta postaje toplija, nije jasno kako bi polarni vrtlog mogao početi da se menja.

Sve, od El Ninja do pokrivenosti morskim ledom je „u igri“, a stručnjaci će budno pratiti polarni vrtlog i sve veće preokrete u godinama koje dolaze.


Glas javnosti/ N01S

SKINI APLIKACIJU