Da li se strana imena i prezimena menjaju po padežima
Autor: Glas javnosti
Svakodnevno se susrećemo sa imenima i prezimenima koja nisu srpskog porekla.
Nekada nije bilo tako čest slučaj da u svom govoru upotrebimo ime ili prezime koje je strano, ali razvojem tehnologije, međunarodnih odnosa i mogućnosti za putovanja, to postaje sve češće. Takođe, u porastu je imenovanje deteta nekim internacionalnim, odnosno stranim imenom, kao i sklapanje brakova između Srba i stranaca, te do uzimanja prezimena stranog porekla.
Dakle, uopšte nije više neuobičajeno da neka osoba na dnevnom nivou izgovori bar dva-tri strana imena, odnosno prezimena. Ipak, zbog navike na sedam padeža u srpskom jeziku, dolazi do nedoumica da li sva ta imena treba deklinirati (prim. aut. deklinacija je promena po padežima).
Ženska imena
Postoji mnogo ženskih imena preuzetih u srpski jezik ‒ Ines, Brižit, Katrin, Džejn, Doroti, Ali, Majuko... Na primer, ukoliko neko želi reći da je odslušao novu pesmu neke strane muzičarke ili odgledao film neke glumice, mora reći njeno ime. Da li u tom slučaju treba da doda nastavak za genitiv?
„Normativna gramatika srpskog jezika” Predraga Pipera i Ivana Klajna (Matica srpska, 2013) kaže da „takve imenice nemaju padežne nastavke, pa prema tome ni bilo kakvu promenu”, jer „u kojoj su padežnoj funkciji upotrebljene, vidi se iz konteksta njihove upotrebe”.
Edit ili Edita
Međutim, ne treba zaboraviti ni napomenu da se „ženska imena iz francuskog jezika koja se završavaju na suglasnik mogu gramatički adaptirati dodavanjem nastavka -a u nominativu i uključivanjem u odgovarajuću supstantivnu paradigmu”. Ukoliko je u pitanju, na primer, ime Edit, može se adaptirati u Edita i deklinirati: Edita, Edite, Editi, Editu... Autori pomenute gramatike navode da se takva gramatička adaptacija preporučuje, ali nije obavezna.
Muška imena i prezimena
Situacija sa velikim brojem stranih muških imena i prezimena je ista ‒ nepromenljiva su. Tu treba voditi računa, jer dolazi do slučajeva da jedan čovek ima ime koje se menja i prezime koje se ne menja po padežima, ili obrnuto.
Piper i Klajn daju primer: „Fransoa Miteran, od Fransoa Miterana, Fransoa Miteranu itd. (promenu ima samo prezime); ili Ežen Delakroa, od Ežena Delakroa, Eženu Delakroa... (promenu ima samo ime)”.
Pesma Reja Čarlsa ili Rej Čarlsova pesma
Autori na ovom mestu stavljaju dve napomene. Prvo, „pogrešno je strana imena (evropska ili poreklom evropska) koja imaju promenu ostavljati nepromenljiva kada se upotrebe ispred prezimena ili ispred prideva izvedenog od prezimena”. Navode primer da je ispravno po Žilu Vernu, a ne po Žil Vernu ili pesma Reja Čarlsa, a ne Rej Čarlsova pesma. Drugo, „neslovenska prezimena za muška lica koja su promenljiva u jednini, obično su nepromenljiva u množini”. Na primer, treba reći: Leon Baruh, Leona Baruha... Ipak, biće od braće Baruh ili od gospode Baruh. Uz to, „slovenska prezimena za muška lica promenliva su i u množini”. Stoga, biće braća Nedići, braće Nedića, braći Nedićima...
Glas javnosti/P02S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
