Podatak koji je podelio Srbe: Koliko ima turskih reči u našem jeziku? FOTO
Autor: Glas javnosti
Da je ova tvrdnja istinita govori i podatak koji je jedan korisnik podelio na Reditu.
Upotreba stranih reči, pogotovo anglicizama, u srpskom jeziku odavno je tema koja pokreće burne rasprave, najčešće proistekle iz opšteg uverenja da preterana upotreba stranih reči kvari naš jezik.
Da li je zato borba za srpski jezik i ćirilicu posledica ideoloških ubeđenja, bez konkretnih akcija? Ili je ipak u pitanju činjenica da većina zagovara očuvanje ćirilice jer naprosto želi da sačuva svoj jezik i istoriju svog naroda?
Pored toga, zanimljiva je i činjenica da je većina toliko kivna na upotrebu anglicizama, a zapravo imamo toliko turcizama koji su se u srpskom jeziku odomaćili još od Vuka i niko nema problem sa tim.
Da je ova tvrdnja istinita govori i podatak koji je jedan korisnik podelio na Reditu.
Naime, ukoliko se može verovati rezultatima, Srbija ima najviše pozajmljenica iz turskog jezika, i to ni manje ni više nego 9.410 reči.
Očekivano, objava i navedeni podatak pokrenuli su polemiku među korisnicima ove mreže.
Kako većina navodi, čak i ako je ovaj podatak o broju reči tačan, ne koristi se aktivno svih 9.410 reči.
"Uzeh jednom listu tih čuvenim turskih reči u srpskom jeziku. 95% nisam razumeo baš nimalo. Od ostalih 5% pola se zapravo koristi (hajde, jok itd.) a ostalo sam znao šta znači al gotovo da nisam čuo nikad da neko izgovara. Tako da od tih takozvanih 9.000 ako se 1000–2000 aktivno koristi."
Još jedan korisnik je istog mišljenja.
"Teški arhaizmi sve redom, i bukvalno se primeti kako nestaju iz generacije u generaciju. Pogotovo ovi zanati. Ko danas zna šta je abadžija i kome će to ikad u životu trebati abadžija?"
Pored polemike o tome koji je stvaran broj turskih reči, korisnici ove društvene mreže takođe u komentarima pišu i koje turske reči koriste u svakodnevnom govoru.
Imate li vi neku tursku reč koja vam je omiljena?
Moramo naglasiti da je velika frekventnost turcizama u srpskom jeziku posledica istorijskih društveno-političkih prilika u zemlji, dugovekovne turske vlasti nad srpskom državom. Šta god mi danas mislili o tom periodu, i bez obzira na politička previranja, nesporno je da je tada postojala bogata kulturna veza između Srbije i Turske.
Činjenica da su mnogobrojne reči iz turskog jezika uvršćene i u standardni srpski jezik najviše je posledica toga što ih je u velikom broju Vuk Stefanović Karadžić uvrstio u oba svoja rečnika, i to 2.500 njih, ali se kasnije njihov broj dodatno uvećavao, pa ih danas ima četiri puta više nego u Vukovo doba.
S obzirom na to da je većina turcizama deo standardnog jezika, i zbog njihovog čestog korišćenja u svakodnevnom govoru, mi danas i ne primećujemo da je nešto turcizam, niti nam reči izgledaju strano.
Naravno, neke reči su poprimile sasvim drugo značenje nego što imaju u turskom, a neke su ostale gotovo identične. Kada ujutro pijete kafu, koristite džezvu za njenu pripremu i po ukusu dodate šećer, na primer.
Kao što i sami vidite, reč džezva potiče od turske reči, kao i šećer. Pored ovih reči, neke od najpoznatijih su čaršav, jorgan, čarape, česma, pa čak i čorba.
Iako su ove reči turskog porekla, često možete čuti i da dosta reči za koje mislimo da su turcizmi zapravo potiču iz persijskog jezika: aždaja, česma, džigerica, bostan, burek, pamuk, jastuk, česma, taze, zuluf, pazar su samo neke od njih.
Na kraju svega, bitno je upamtiti da je jezik živa stvar koja se razvija na razne načine, i pozajmljenice ga obogaćuju.
Glas javnosti/B01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
