RADIŠA MARKOVIĆ otpevao je pesmu NEZNANKA a obrada ACE LUKASA udahnula joj NOVI ŽIVOT: Ko je bila MISTERIOZNA žena o kojoj pevamo i danas!? (VIDEO)
Autor: Glas javnosti
Radiša Marković pevač je, mnogima omiljene pesme, 'Neznanka'. Svojim stasom je plenio, a glasom uvesevljavao čitavu naciju.
Kada je 1981. pesma Neznanka došla do prvih gramofona, momentalno je postala veliki hit i od tada do danas, nijedno slavlje ne može da prođe bez nje.
Iako ju je u originalnoj verziji otpevao Radiša Marković, nove generacije vezuju je za Acu Lukasa koji joj je čuvenom obradom Zaharovih nota udahnuo novi život te je ona zasluženo našla meto u samom vrhu narodnjačke "main stream" kulture.
Ipak, kada je Radiša prvi put čuo taktove ove melodije, nije isprva bio oduševljen.
''Lepa je k'o san
Ime joj ne znam
Ne mogu bez nje
Bez neznanke te''
Ceo tekst pesme pročitajte OVDE.
- Majmune, napravio sam ti hit - reče mi Zahar 1981. Pokazao mi "Neznanku", a meni se više svidela "Čija li si sada". Trebalo je vremena da se "Neznanka" zavrti, bila je moderna pesma za to doba, a pokazalo se da je moderna u svako doba. Vreme je pokazalo da je Zahar bio u pravu - pričao je Marković o "Neznanci". Pa opet, Markovića Neznanka ostala je nepoznanica do danas, te niko ne zna da li je zaista postojala devojka koja je pisca ovih stihova inspirisala da napiše jedan od najvećih hitova koji živi i danas.
Marković je vremenom postao pomalo zaboravljen, ali poslednjih godina, sa razvojem društvenih mreža, njegova vertzija pesme sluša se kao i prvi put kada je ugledala svetlost dana.
U jednom od intervjua Marković je pričao i o svom poreklu, za koje kaže da je iz Crne Gore.
- Kad je šira publika počela da sluša i neke druge pesme iz mog opusa, neki pomisliše da sam Šapčanin, neki da sam Vlah, mada ima u meni nečeg đetićkog. Dva pretka, Todor i Marko, pustili su lozu, ja sam produžetak ovog Marka, pa postadosmo Markovići.
Svojom lepom figurom i pojavom podsećao je na rokera, iako je pevao narodnu muziku.
- Rođen sam u Petrovcu na Mlavi, sviruckao gitaru, pevao zabavnjake na igrankama. Kad dođem kući posle ponoći, otac zaspao, a majka čeka sina jedinca. Ležala mi je duga kosa, davala je nešto lepo mom licu, prosijavala moje oči. Ja sam još u Petrovcu ličio na Mika Džegera, a kad dođoh u Beograd učlanih se u KUD "Branko Cvetković", počeh da slušam "Ajde Kato, ajde Zlato", "Divan je kićeni Srem", i prešaltah se u narodnjake.
- Pevao sam 1973. godine u jednom restoranu, a Zahar svratio sa Gocom Lazarević. Čuo moj glas, a nije me video, pa pomislio da peva Tozovac. Oduševio se kako pevam, odmah mi ponudio da snimim ploču, i posle 15 dana pojavio se moj prvenac. Prvih nekoliko ploča snimio sam za Studio B, kasnije sam snimao i za Jugoton.
Uporedo sa snimanjem ploča (deset singlova i tri albuma) pevao je u najelitnijim kafanama i hotelima.
- Pevao sam punih deset godina, od '70. do '80, u Domu ratnog vazduhoplovstva u Zemunu. Letnja bašta, petsto mesta, dođe hiljadu ljudi, pa po dvoje sedi na stolici. Slično je bilo i u hotelu "Šumadija" na Banovom Brdu, puno kao oko. Bilo je to doba programske muzike, tura narodnih, tura zabavnih pesama.
Snimio je dva megahita, desetine pesama sa snagom evergrina, a imao samo jednog kompozitora.
- Zahar je moj jedini kompozitor, a ja njegov kum na venčanju. Dao mi je lepe pesme, nudio mi je i još lepše, ali ja sam odbijao. Odbio sam i da napustim posao u Jugoslovenskom rečnom brodarstvu i da se profesionalno posvetim muzici i estradi. U stvari, meni je muzika bila i ostala hobi. Šta li bih tek postigao da sam bio profesionalac?
- Ja sam kriv što su mi pesme poznate, a ja ostao nepoznat. I pevači slabijeg glasa napravili bi mnogo veću karijeru sa ovakvim pesmama. Ja sam prvi snimio pesmu "Živela Jugoslavija", i to baš kad je Tito umro. Ali, niko to nije puštao sve dok je Brena nije snimila. Ponosan sam što sam pevač bivše Juge. Kad odem u Split ili Brač, bilo mi kao u mom Petrovcu.
Iako naizgled nezainteresovan za medije i estradu, Radiša prati muzička dešavanja, savršeno svestan svojih kvaliteta i nedostataka.
- U muzici se zna ko gde pripada i koliko ko vredi. Ja smem i najvećim zvezdama da izađem na crtu, znaju to i moje kolege. Mnogi su presnimavali moje pesme, al' ne vredi, ja sam ih uneo i narod. Možda su i bolje otpevali od mene, ali ja sam original. "Neznanka" je u rangu sa "Pijem da je zaboravim", "Krčma u planini", "Nisam te se nagledao", "Šta će mi život", "Jedna reka u mom kraju", "Jesen u mom sokaku", "Nije život jedna žena", "Mali Mrav"...
- Meni je najdraža pesma "Čija li si sada", to je za mene bolja pesma i od "Neznanke", mislim da sam je lepše otpevao. Uvek je pevam sa posebnom emocijom. I moja žena se zaljubila u mene zbog te pesme, kaže: "Sve na tebi veselo, a pesma ti tužna".
(Glas javnosti/Telegraf.rs)
SKINI APLIKACIJU
