ŠTA SE DEŠAVA NA TRŽIŠTU? Zašto raste cena zlatu?
Ekonomija
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Objašnjenje neprestanog skoka cene zlata, do istorijskog maksimuma, možda izgleda lako s udaljenosti - uvek tu priskoče "nestabilna geopolitička klima" i nejasni "izgledi za oporavak globalne ekonomije", ali pitanje je i zašto baš sada.
Nakon nekoliko meseci trgovanja u prilično stabilnom rasponu, poluge su počele da rastu cenom početkom marta. Od tada je zabeležen skok od 14% i niz dnevnih rekorda, a da nema nikakvih posebnih novina na tržištu. Geopolitičke tenzije su jake mesecima, čak i godinama, a izgledi za tačno vreme početka smanjenja kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi (što bi moglo da pomogne zlatu) čak su mutniji poslednjih sedmica, prenosi investitor.me.
Iskusni trgovci i analitičari nude veoma različite odgovore na pitanje ko ili šta je dovelo zlato do njegovih neviđenih visina: da li su centralne banke zabrinute zbog uloge dolara kao ekonomskog oružja? Neminovno okretanje Federalnih rezervi ka nižim kamatnim stopama? Armija algoritamskih trgovaca privučena zlatom samo zato što raste? Tvrdoglava inflacija i brige o "tvrdom prizemljenju"? Slabljenje valuta? Predstojeći izbori u SAD? Sve ili ništa od navedenog?
Misterija je inspirisala insajdere iz industrije da počnu da kopaju kroz sisteme globalne trgovine koja se proteže preko fjučersa i fondova kojima se trguje na berzi od Njujorka do Šangaja do ogromnog centra u Londonu i mreže dilera koji prodaju poluge, kovanice i nakit svima, svuda.
To je neproziran i složen svet koji je kroz istoriju bilo teško razbiti. Ipak, tržište i regulatori su godinama dugo pokušavali da povećaju transparentnost, povećavajući pristup podacima koji pomažu da se malo više osvetli skup koji prkosi gravitaciji u jednoj od najstarijih svetskih skladišta bogatstva.
Ko kupuje?
Prvo, jednostavan odgovor: centralne banke, posebno, kao i velike institucije i trgovci koji se pripremaju za prelazak na niže kamatne stope. Kineski potrošači zabrinuti su zbog slabljenja prinosa na drugu imovinu i depresijacije valute. Na platformi Redit, samoproglašeni "slagači" se hvale gomilanjem zlatnih poluga i novčića.
Ali te grupe su mesecima, ili godinama u slučaju centralnih banaka, bile konzistentna "bikovska" sila (engl. bull market, kada se tržište cenovno gura naviše), i nije jasno zašto bi bilo koja od njih mogla kupovati s mnogo većim osećajem straha, pohlepe ili obima. Analitičari su naoružani boljim tržišnim podacima nego što su ikada ranije imali, a kumulativni odgovor je frustrirajuće nejasan.
Šta kupuju?
Jedna stvar koja je jasna je i problem: investitori nisu kupovali indekse fondove kojima se trguje na berzi, što je jedan od najlakših načina za sticanje zlata. Stalan tok odliva iz ETF-ova sa zlatom sugeriše da glavna grupa propušta - ili isplaćuje novac.
- Ovo je jedan od bizarnijih fenomena koje sam ikada vidio u ETF prostoru. Ono što je posebno interesantno je da je potražnja za zlatom bila veoma jaka u drugim kanalima kao što su kupovina centralne banke i direktne kupovine od strane pojedinačnih i privatnih investitora - rekao je Nate Geraci, predsednik ETF Store-a.
Citigroupobjašnjava zašto su neto prilivi ETF-a bili izrazito slabi, jer su dugoročni investitori koji su ulagali pre nekoliko godina sticali profit. Činjenica da stabilni i znatni odlivi nisu imali veći uticaj na cene takođe nagoveštava snažnu potražnju za polugama koje su prodavali, a centralne banke bi bile prirodni kupac, kaže Džoe Kavatoni, koji prati svetsko zlato.
- Ima drugih investitora koji kupuju fizičko zlato, tako da to nema nikakvog uticaja. Pogodite kuda idu: na OTC tržište, koje su pokupile centralne banke - rekao je on u intervjuu.
Gde kupuju?
Na većim fjučersima i tržištima van berze, trgovinska aktivnost naglo raste, signalizirajući da su uključeni uobičajeni institucionalni kupci - centralne banke, investicione banke, penzioni fondovi, državni fondovi. Aktivnost opcija se takođe povećava, a postoje očekivanja da bi cene poluga i dalje mogle rasti dok trgovci opcijama žure da pokriju svoju izloženost.
Broj neisplaćenih ugovora u njujorškim fjučersima raste, što je znak da su dugoročne opklade menadžera novca u porastu. Ali ukupni obim trgovanja je nadmašio broj otvorenih ugovora - što nagoveštava porast vrste frenetičnog dnevnog trgovanja algoritamskim fondovima koji se ističu.
Kada kupuju?
Uglavnom ponedeljkom, sredom i petkom. Tržište zlata je posebno osetljivo na promene američkih ekonomskih podataka, a to je postalo još izraženije otkako su cene porasle početkom marta. Ključna ekonomska saopštenja tih dana nude važne podatke o snazi proizvodnje, radnih mesta, BDP-a i inflacije.
Ali to je samo po sebi zbunilo analitičare, jer su nedavni podaci sve više dolazili, a investitori na tržištu valuta i obveznica odgovarali opkladama da će zaokret Feda doći kasnije i biti plići nego što se očekivalo pre nekoliko meseci.
U teoriji, to bi bilo negativno za zlato, jer visoke kamate umanjuju privlačnost poluga u odnosu na imovinu koja donosi prinos kao što su obveznice. Investitori takođe podižu dolar, što je zlato učinilo mnogo skupljim za kupce na najvećim potrošačkim tržištima: Kini i Indiji.
Zašto sada kupuju?
To je veliko pitanje. Oštra rupa u narativu proteklih pet sedmica je da, iako se još očekuje da će Fed ove godine početi s smanjivanjem kamatnih stopa, što bi trebalo biti od koristi za zlato, mnogi investitori su zapravo postali manje uvereni u tajming nego pre nekoliko meseci.
Jedna od mogućnosti je da neki investitori u zlato umesto toga pažnju usmeravaju na perspektivu "tvrdog prizemljenja" američke ekonomije na osnovu nedavnih podataka i žure da kupe poluge za svoje utočište.
Ta ideja bi takođe mogla pružiti objašnjenje za još jedno čudno kretanje na tržištu zlata u poslednjih nekoliko sedmica - odnos između pomno praćenog raspona cena zlata i kamatnih stopa američkog Feda.
Procentualni prinos između londonskog spota i tromesečnih terminskih ugovora, koji ima tendenciju da prati kamatne stope zbog troškova skladištenja, finansiranja i osiguranja zlata, poslednjih sedmica je retko padao ispod stopa Feda, kako su spot cene skočile. Istorijski gledano, to se dešava samo na trajnoj osnovi kada su stope ili niske ili će uskoro krenuti naglo niže.
Inverzija raspona može signalizirati da nervozni investitori pokušavaju da se dokopaju spot zlata, kao zaštite od potencijalnih previranja.
- Trka za kupovinom zlata prkosi logičkom razmišljanju, posebno kada su u pitanju i dalje povišene stope. Mislim da se narativ menja prema čvrstoj inflaciji i možda tvrdom sletanju, začinjenom s mnogo geopolitičke neizvesnosti i deglobalizacije koja pokreće potražnju centralne banke - rekao je Ole Hansen, šef robne strategije u Saxo Bank.
Glas javnosti/ M01S
Glas javnosti/ M01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
