Tako je preko društvenih mreža španska meteorološka agencija optužena da je izmislila sušu, a australijska agencija da manipuliše merenjem temperature.
„Kovid nije više u modi. Teoretičari zavera sada šire dezinormacije o klimatskim promenama“, rekao je Aleksandar Lopes-Borul, profesor nauke na Otvorenom univerzitetu u Kataloniji.
Naučne agencije napadači smatraju braniocima utvrđenog poretka. Dok te agencije daju dokaze protiv tvrdnji onih koji negiraju klimatske promene, negatori pokušavaju da ih diskredituju, rekao je profesor.
U jeku velike suše u Španiji i pred lokalne izbore španska meteorološka agencija Aemet poslednjih nedelja dobila je brojne neprijateljske poruke kao što su „Ubice“, „Kriminalci, „Pratimo vas“, „Platićete“.
Ministarka za ekološku tranziciju Teresa Ribera je to osudila.
„Lagati, podsticati teorije zavere i strah, vređati… to siromaši naše društvo“, napisala je ona na Tviteru. ;
Između ostalog poruke dolaze od pristalica više puta demanovane teorije o „hemijskim tragovima“, prema kojoj su tragovi vodene pare u izduvnim gasvima aviona koji se ponekad vide na nebu, hemijski proizvodi koji se namerno rasipaju da se spreči kiša, i izazove suša.
Neki su se takođe pozvali na teoriju Agenda 2030, koja sugeriše da svetske elite kuju plan da kovidom-19 i klimatskom politikom potčine narode.
Profesor Lopes-Borul primećuje porast broja onih koji negiraju klimatske promene.
„Ljudi više nemaju poverenja u političare, sudije ili medije, a troškovi života rastu. U tom kontekstu osećaju se otuđeno i na kraju slušaju ljude na koje ranije nisu obraćali pažnju, s porukama koje su direktno usmerene na emocije“, rekao je taj stručnjak.
U drugom slučaju konzervativni mediji i korisnici Fejsbuka tvrdili su da australijska meteorološka služba (BOM) manipuliše s merenjem temperature.
Dženifer Marohasi, poznata negatorka postojanja promene klime, pozvala se na analizu podataka u tvrdnji da su merenja australijske agencije s elektronskim termometrima bila do 0,7 stepeni Celzijusa viša nego sa starim apartima sa živom.
Tu interpretaciju su odmah demantovali stručnjaci koji su analizirali te podatke i rekli da je su u stvarnosti zanemarljiva razika merenja s ta dva tipa aparata ; – između 0,00 i 0,1 stepen Celzijusa.
Po navodima stručnjaka, ta razlika je minimalna u poređenju s rastom prosečnih temperatura u Australiji od 1,4 stepena Celzijusa u odnosu na prethodni vek.
I Francuska je pogođena talasom dezinformacija. Korisnici interneta optužili su Meteo-Frans da precenjuje uticaj klimatskih promena u Francuskoj tako što, kako tvrde, meri temperature samo u urbanim zonama koje su obično toplije.
Stručnjaci za klimu ukazuju da je to netačno i da su merenja u Francuskoj mnogo složenija.
„Istraživači agencije Meteo-Frans koriste sve moguće i zamislive mere i zatim rade modelizacije. Nemamo samo naših trideset malih stanica“, rekla je Kristin Bern, klimatološkinja te službe.
Glas javnosti/N01S.
.png)
