DA LI STE SE SUSRETALI SA MOBINGOM? Kakva su iskustva u Srbiji, a šta kažu u regionu?
Autor: Glas javnosti
Mobing je iskustvo koje je dugo, teško i intenzivno traje, najčešće godinama. Njegove posledice su ozbiljne i teške bolesti, a često se završava suicidom žrtve, saglasne su Ljiljana Simić iz klinike "Laza Lazarević", Blaženka Rogan, predsednica Udruženja Mobing Stop i Milka Lazarević, autorka aplikacije protiv mobinga, gošće emisije Crvena linija. Doktori i zaposleni u Klinici za psihijatrijske bo
I dok direktorka odbacuje sve optužbe i štrajk zaposlenih objašnjava time “da se neki ne mogu pomiriti sa privilegijama koje su izgubili kao i time da je deo štrajkača instruisan”, sa druge strane ovu renomiranu zdravstvenu ustanovu je prema rečima dr Ljiljane Simić iz klinike „Laza Lazarević“ napustilo više od 80 zaposlenih, a cela situacija se na žalost negativno odrazila i na same pacijente. A kako je sve u ovoj ustanovi počelo i kako su zaposleni zaključili da je upravo reč o mobingu, objašnjava Ljiljana Simić.
„Mobing je počeo 2017. Prvo je to počelo na pojedincima, a potom se proširilo na veći broj zaposlenih. Reč je o pasivnom i aktivnom narušavanju dostojanstva zaposlenih, pravu na rad, pritiscima. Vremenom se mobing intenzivirao, postalo je nepodnošljivo, ljudi su se ujedinili, konsultovali sa pravnicima kako bi se zaštitili. Sve vreme pacijeti su trpeli. Naša koleginica je već podnela tužbu za mobing, a mi ostali skupili smo dokumentaciju za poslednjih pet godina i podnećemo kolektivnu tužbu“, rekla je Simić.
Blaženka Rogan, predsednica Udruženja Mobing Stop iz Hrvatske i sama je žrtva mobinga, a ovu, kako kaže, zastrašujuću pojavu izučava više od dvadeset godina.
„Sve ovo o čemu govori koleginica iz Beograda je mobing. Mobing je strašna stvar, i mobing žrtve često dovodi do suicida. Da ne govorimo o tome da se ljudi koji trpe mobing najčešće teško razboljevaju, od karcinoma, dobijaju infarkt ili moždani udar. Mobing je uvek iskustvo koje je dugo, teško i intenzivno, traje najmanje šest meseci, a najčešće godinama“, objašnjava Rogan.
Postoje različiti oblici mobinga, od uvreda, direktnih i ružnih, do toga da ljudi koji su bili uspešni, ostvareni, vredni, postaju degradirani, šikanirani, izolovani, i na kraju postaju persona non grata.
„Sve što stvara nelagodu, osećaj napetosti, bol u želucu znojenje na poslu, strah od odlaska na posao duže od 6 meseci je mobing. Ti ljudi kada sve počne, i dalje se pokušavaju dokazati u poslu, trpe ogovaranja, uvrede, ali se trude“, kaže Rogan.
U zemljama EU čak 84% zaposlenih je doživelo neku vrstu mobinga, a samo 12% njih bi mobing prijavilo. Istraživanja govore i to da da su najčešće žrtve mobinga srednje starosne dobi, uglavnom žene. Takođe, u zemljama regiona mobing je teško dokaziv, a mnoge države ga i ne prepoznaju jasno u zakonima.
„Hrvatska nema zakon o mobingu. On se zapravo prepoznaje kao Ustavna kategorija, zabrana zlostavljanja. Podižu se tužbe, ali je zbog neujednačene sudske prakse teško dokaziv. Sudi se na različite načine. Slovenija je dobar primer jer je mobing kazneno delo. Vi na primer u Hrvatskoj, zbog uvrede lako dobijjete presudu, naplatite ogrone iznose, dok je proces za mobing spor dugotrajan, naknada štete je mala, nije u skladu sa EU direktivama. I dok u EU poslodavac na sudu mora dokazati da nije zlostavljao žrtvu, ovde je suprotno. Žrtva dokazuje da je zlostavljana“, kaže Rogan.
Istraživanja pokazuju da su mladi ljudi najređe žrtve mobinga, ali to ne znači da nisu svesni te pojave. Milka Lazarević, učenica tehničke škole u Doboju i autorka aplikacije protiv mobinga, kaže da poznaje više žrtava mobinga i da mladi prepoznaju koliko je to ozbiljan problem.
“Puno ljudi iz mog okruženja doživljava mobing, imaju suicidne misli, i to je jedan od razloga zbog čega sam sa još svoja četiri prijatelja odlučila da napravimo aplikaciju. Ona je u završnoj fazi, usklađujemo je kako ne bi bila u suprotnosti sa zakonima. Aplikaciju će moći da koriste svi, sve će biti anonimno, ali će se znati ime firme, primer mobinga i dokazi ukoliko postoje. Ljudi će moći da razmenjuju iskustva, a mi da im budemo podrška. Računamo i na saradnju sa policijom i vlastima“, objašnjava Lazarevićeva.
I dok zaposleni u „Lazi Lazareviću“ u Beogradu pripremaju kolektivnu tužbu, u Zagrebu je u slučaju mobinga Blaženke Rogan u toku mirno rešavanje spora. Sve sagovornice se slažu da je to najbolje rešenje, ali ne i u svakom slučaju moguće.
“Nemamo indicija da se mirno može rešiti spor u našoj zdravstvenoj ustanovi. Da bi do toga došlo, druga strana bi morala da revidira svoje postupke, međutim, prema iskustvima do sada, reč je o osobi sa kojom je to nemoguće. Jednostvano, mora da dodje nova uprava”, zaključuje Ljiljana Simić.
Do mobinga, slažu se sagovornice N1, neće nikada doći ukoliko je rukovodstvo ili rukovodilac empatičan, to je najvažnije. Ali ako su na takvim pozicijama narcisoidni ljudi ili sociopate koje veruju u svoju nadmoć, onda do mobinga mora doći.
Mobing se proširio na sve struke. Srbija i Hrvatska imaju agenciju za mirno resavanje sporova, ali se kako Rogan kaže, žrtve u Hrvatskoj nadaju i Leks specijalisu o suzbijanju mobinga. Takođe, u Hrvatskoj je u pripremi i novi zakon o radu, koji podrazumeva zabranu mobinga.
Za to vreme u Srbiji, čeka se odluka Vlade hoće li usvojiti predlog ministarke zdravlja i smeniti direktorku klinike „Laza Lazarević“.
I dok se sve to ne dogodi, ostaje samo nada u mlade ljude i to da će na vreme početi beskompromisnu borbu protiv ovakve vrste nasilja, mobinga, prenosi N1.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
