„Troškovi visokog obrazovanja po osobi se u proseku kreću od preko 18.000 evra u Albaniji do 34.000 evra u Srbiji“, ukazala je Bregu.
Kako je naglasila, u isto vreme, Bosna i Hercegovina godišnje troši više od 50 miliona evra na obrazovanje medicinskih radnika od kojih je moguće da će neki raditi u inostranstvu.
„Da li će Zapadni Balkan nastaviti sa proizvodnjom besplatne radne snage za druge ili ćemo napraviti okruženje u kojem će naša omladina željeti ostati“, upitala je Bregu.
„Zapadni Balkan bi uskoro mogao postati društvo koje stari“
Podsetila je na rezultate ovogodišnjeg istraživanja Balkan Barometar, koji pokazuju da 47 odsto mladih navodi mogućnost zapošljavanja kao najvažniju oblast kojoj vlast treba dodatno da se posveti.
Za njom ide obrazovanje, koju je kao važnu oblast navelo 38 odsto, a sigurnost 26 odsto mladih.
Bregu je napomenula da je istraživanje pokazalo i da 70,6 odsto ispitanika uzrasta od 18 do 25 godina razmatra da živi i radi u inostranstvu.
„Ako se te namere ostvare, Zapadni Balkan bi uskoro mogao postati društvo koje stari“, upozorila je Bregu.
Prema njenim rečima, region treba brzo delovati, te da negovanje odnosa s dijasporom i korištenje emigracije mogu biti dobre mogućnosti.
Glas javnosti/N01S
.png)
