GRUBOR-KRUNA ZLOČINA 'OLUJE' : Terali sina da ubije majku, ljudi goreli u kućama, sve dokumentovano ali još nema pravde za srpske žrtve (VIDEO)

Akcija "Oluja" koju zvanična Hrvatska obeleževa kao "besprekornu vojnu akciju kojom je Hrvatska okončala rat za nezavisnost", posle 25 godina zaista je bila besprekorna, ali samo u jednom - u besprekorno počinjenim zločinima nad srpskim življem. Tokom "Oluje" počinjeno je mnogo zla, a kruna svih zločina sigruno jeste tragedija sela Grubor.

Kao u filmovima strave i užasa sve se desilo nakon okončanja Oluje. U takozvanoj, akciji čišćenja terena uoči prolaska voza s tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom, neko je doživeo staračko selo Grubor, kraj Knina, kao veliku opasnost.

Ubijeno je šestoro Srba starosti od 40 do 90 godina – Marija Grubor (1905.), Miloš Grubor (1915.), Jovan Grubor (1930.), Milica Grubor (1944.), Đuro Karanović (1954.), Jovan Karanović (1922.) Ubili su ih pripadnici specijalne policijske jedinice ATJ Lučko koji su se tamo našli po naređenju komandanta specijalaca Mladena Markača.

Zločin je izvršen nad svim preostalim civilima srpske nacionalnosti zaseoka Grubori koji su ostali u svojim kućama, u sastavu naselja Plavno, Plavljanska dolina, opština Knin, u sastavu tadašnje Republike Srpske Krajine. Niko nije kažnjen za ovaj zločin a podignuti spomenik u Gruborima, nekoliko puta je rušen od Hrvata.

Ljudi preklanih vratova i sa pola lica

Priča se da su neki od hrvatskih vojnika bili drogirani, jer su tražili od Jove Grubora da puca u svoju rođenu majku, a u svom bezumlju kidisali su ne sve što se kreće, gorili su ljudi i živa stoka.

Dušanka Grubor, meštanka Grubora jedan je od malobrojnih svedoka zločina.

- Došla sam do štale, jer se vidio dim odatle. Gorila je živa stoka, a ja sam dozivala sam muža Jovu. Pokraj ubijenih krava ležao je i moj muž, grlo mu je bilo presečeno, nedostajalo mu je pola lica. Bila sam u šoku i tražila pomoć. Otrčala sam u kuću Miloša Grubora, koji je bolestan ležao u krevetu. Našla sam ga na podu kuće, kako u pidžami leži u lokvi krvi, pored su bile čaure od metaka. Dozivala sam svoju svekrvu Mariju, ali nju nisam našla - priča Dušanka.

Preživele je UNPROFOR odvezao u Knin, odakle su nastavili potragu za svojim bližnjima dan kasnije.

- Na zgarištu svoje kuće našla sam svoju svekrvu Mariju kako sva izgorela leži na leđima. Na livadi smo našli dva leša, Milicu Grubor koja je bila izbodena nožem i izrešetana rafalima. A malo dalje bio je i leš Đure Karanovića, koji je takođe imao rane od noža na vratu, a na grudima rane od metaka. Jovan Karanović je izgorio u svojoj kući, videli smo zgrarište. UNPROFOR je sve to slikao i snimio, popisao imena žrtava - svedoči Dušanka Grubor.

Sramota koja tinja 25 godina

I dok iskusni pravnici zločin u Gruboru ocenjuju kao misteriju o kojoj se sve zna, svi snimci UNPROFORA nisu bili dovoljni da Haški tribunal i hrvatsko pravosuđe osude zločin. Pravnici ocenjuju slučaj Grubori kao veliku sramotu hrvatskog pravosuđa i Haškog tribunala, sramotu koja tinja 25 godina.  Počinioci ovog zločina možda negde danas šetaju svoju decu kao uzorni građani, imaju čist dosije i u očima svojih komšija izgledaju kao dobri porodični ljudi.

Sramota na sramotu jeste da su počinioci zločina u Gruboru skoro uhavćeni na delu. Pobijeni su starci koji nisu mogli ili nisu ni hteli da se sklone pred naletom hrvatske vojske i policije. Zvaničnici Ujedinjenih nacija stigli su u selo samo koji sat posle zločina, dok se još pušio dim iz zapaljenih kuća i jasno videli tragovi zločina. Zabeležili su brojeve tablica policijskih vozila koja su zatekli u blizini, a mrtve ljude i kuće u plamenu snimili kamerom. General Ivan Čermak, izaslanika predsednika Franje Tuđmana na oslobođenom području ceo zločin u Gruboru je objasnio kao "vatreni okršaj između specijalne policije i zaostalih četničkih grupa", s jasnim ciljem da međunarodne posmatrače, koji izgleda uglavnom nisu ni bili zainteresovani za pravdu, ubedi da su ubijeni starci i spaljene kuće kolateralna šteta tog sukoba.

Epilog

Za ovaj zločin Tužilaštvo Hrvatske je optužilo tri pripadnika hrvatske Antiterorističke jedinice "Lučko", Božidara Krajinu, Franju Drljo i Igora Beneta. Prva dvojica su juna 2014. oslobođeni pred Županijskim sudom u Zagrebu, a Igor Beneta nije dočekao početak suđenja. On je bio u bekstvu i pronađen je mrtav u jednoj šumi u Lici u martu 2012. godine kada je pokrenuta istraga u vezi "Slučaj Grubori" od strane ministra unutrašnjih poslova Hrvatske 2011. godine. Njegova majka misli da je ubijen kao "nepoželjan svedok".

U Haškom Tribunalu od 2005. do 2012. godine za ovaj zločin je suđeno trojici hrvatskih generala Ivanu Čermaku, Anti Gotovini i Mladenu Markaču. Ivan Čermak je oslobođen aprila 2011. godine, dok su ostala dvojica oslobođeni i pušteni na slobodu 16. novembra 2012. godine.

U srpskom selu Grubori, u kojem su nekada postojale četiri osnovne škole, danas niko ne živi. Od završetka Oluje doneta je samo jedna pravosnažna osuđujuća presuda za zločine počinjene za vreme i nakon operacije u kojoj su stotine Srba ubijene, a više od 220.000 proterano.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU