SAVETI ZA CRNE DANE:Kako se ponašati u kriznim momentima kada prihodi padaju?
TREBA ZNATI
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Kada prihod počne naglo da pada najbolje je reagovati hitno, ali ne paničiti kako ne bi došlo do stresa i loših odluka. U takvim situacijama treba isplanirati različite scenarije, a s obzirom na različite ishode, treba dobro analizirati i moguće posledice, i radnje koje treba preduzeti.
Ovo u intervjuu za Blic Biznis kaže Keo Sar, suosnivač kompanije Metamall Group, savetnik za strateški rast kompanije u Čikagu i jedan od mentora na akceleratorskom programu NINJA.
- Veoma je važno pokušati razumeti šta se može kontrolisati, a šta ne. Zatim donosite odluke i izvršavajte ih. Dajte sve od sebe da ih ne preispitujete - započinje svoj razgovor.
Prva kompanija sa kojom je Keo Sar radio izašla je na berzu sa izlazom od 8 mlrd USD. Jednu kompaniju sa kojom je radio preuzeta je od većeg konkurenta, a jedna je dostigla i status jednoroga.
Sada je mentor na NINJA akceleratorskom programu, novom projektu podrške startapima u organizaciji Inicijative Digitalna Srbija u partnerstvu sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA). Ovaj tromesečni program otvara vrata ka mentorskim sesijama, potencijalnim investitorima, mogućnostima za razvoj poslovanja i izlazak na nova tržišta. Prijave su otvorene do 1. oktobra.
- Rast prihoda je odgovornost svih, ali neko, naravno, mora da ima krajnju odgovornost, što je nešto što ja radim dosta dugo. Pristupi rastu prihoda će se razlikovati u zavisnosti od toga u kojoj se fazi kompanija nalazi. Ipak, po meni osnovne stvari koje treba imati u vidu kada govorimo o rastu prihoda i za koje verujem da moraju da postoje bez obzira na fazu ili veličinu kompanije su:
- kultura – mora da postoji snažna kultura. To je ono što bi trebalo da okupi ljude i da ih drži zajedno kada stvari postanu teške, što se neizbežno desi u svakoj organizaciji.
- ciljevi – ciljevi ne smeju da budu nejasni, već kristalno jasni i svako treba da zna koji su. Oni počinju na nivou kompanije i trebalo bi da se spuštaju na nivo pojedinca kako bi se osigurala usklađenost ka rastu prihoda;
- proces i ponašanja – pravi procesi moraju biti implementirani, a tim zaposlenih bi trebalo da bude fokusiran na izvršavanje pravih stvari, što je proces koji zahteva stalna poboljšanja;
- ljudi – ovde se radi o tome da u kompaniji treba da imate odgovarajući talenat koji je zaposlen u odgovarajućim rolama. Trebalo bi da postoji jasno razumevanje koje to osobine neko mora da ima da bi bio uspešan u kompaniji;
- podaci i analitika – kako znamo da smo na dobrom putu ka željenim rezultatima ili zaostajemo? Mogućnost praćenja učinka i pravovremenog sticanja uvida u poslovanje je od ključne važnosti za postizanje uspeha kako tima tako i cele organizacije - navodi Sar.
Pojašnjava i koji su ključni koraci koje je potrebno preduzet kada prihodi neočekivano počnu da opadaju:
- Ulazim u režim istraživanja i prikupljanja informacija. To znači da prolazim kroz niz pitanja "zašto" i uronim u veliku dozu podataka kako bih kroz proces potvrdio ili opovrgao svoje pretpostavke. Da biste rešili problem ili probleme, morate razumeti zašto se oni dešavaju. U tom procesu sarađujem i sa rukovodiocima srodnih odeljenja kako bih shvatio probleme. Odatle volim da kreiram niz logičnih rešenja kako bih započeo testiranje. To mi pomaže da bolje razumem kako su akcije povezane sa ishodima ili nedostatkom istih. Dobijanje blagovremenih i pouzdanih podataka (uvida) je takođe veoma važan deo ovog procesa.
Ali, da biste zadržali razum i imali neku perspektivu, takođe treba da imate na umu da su ponekad problemi na makro nivou i da su van vaše kontrole. Pandemija koronavirusa i energetska kriza su sjajni primeri makro problema. U takvim slučajevima fokus bi trebalo da bude na pokušaju da se razume kako okolnosti na makro nivou utiču na vaše poslovanje i preduzimanju akcija u vezi sa onim što se može kontrolisati.
Na pitanje kako se ponašati u trenucima krize kada prihodi počnu da opadaju zbog spoljnih nepredviđenih faktora kaže:
- Za početak bih rekao reagujte hitno, ali ne paničite. Panika često dovodi do stresa, a to može dovesti do loših odluka. U takvim situacijama volim da planiram različite scenarije. S obzirom na različite ishode i varijable u planiranju scenarija, shvatite koje radnje treba preduzeti i kakve bi posledice mogle da budu. I veoma je važno da pokušate da razumete šta se može kontrolisati, a šta ne. Zatim donosite odluke i izvršavajte ih. Dajte sve od sebe da ih ne preispitujete.
Podelio je i savet koji bi mogao da bude primenljiv na sve ogranizacije, prenosi portal Ekapija.
- Ovo bi moglo ići u mnogo različitih pravaca, ali mislim da ću odabrati sledeće - hard skills saveti (prim.aut. eng. tvrde tj. tehničke veštine, akademske kompetencije stečene obrazovanjem i obukama, tj. veštine merljive diplomom i zvanjem):
- napravite poslovni plan koji je u skladu sa onim što pokušavate da postignete i rezultatima koje želite;
- upoznajte se sa finansijama vaše kompanije što bolje možete;
- zaposlite prave ljude i pustite ih da rade svoj posao.
I soft skills saveti (prim.aut. eng. meke veštine predstavljaju kombinaciju više veština u koje spadaju socijalne, komunikacijske, interpersonalne, sposobnost adaptacije, rada pod stresom, multitaskinga i sl.):
- verovatno potcenjujete uticaj kulture;
- zapamtite zašto vaša kompanija postoji i zašto BIRATE da to radite svaki dan;
- ne morate sve da shvatite danas, ali shvatite šta treba da uradite danas da biste postigli napredak i unapredili posao.
SKINI APLIKACIJU
