OTKRIVAMO: Zašto se „neiskorišćeni“ godišnji odmor ne može preneti u drugu polovinu godine?
Autor: Glas javnosti
Zašto postojeća regulativa u Srbiji ograničava prenos „neiskorišćenog“ godišnjeg odmora na drugu polovinu godine. Saznajte više o preporukama predstavljenim u NALED-ovoj Sivoj knjizi 15 za poboljšanje fleksibilnosti za radnike i unapređenje radnih praksi.
U Srbiji je sve češći poziv da se radnicima omogući fleksibilniji pristup godišnjem odmoru, kao što sugeriše jedna od preporuka NALED-ove
Važeći Zakon o radu omogućava zaposlenima da godišnji odmor koriste odjednom ili u više segmenata. Međutim, prvi deo odsustva mora se koristiti neprekidno 10 radnih dana i mora se koristiti u istoj kalendarskoj godini u kojoj je stečeno pravo na odsustvo. Preostali dani se mogu preneti i iskoristiti do 30. juna naredne godine.
Kako se koriste listovi i kako ih treba koristiti?
„Dosadašnja praksa je pokazala da značajan broj zaposlenih ne koristi prvi deo godišnjeg odmora u potrebnom trajanju od dve nedelje. U zavisnosti od potreba i zahteva posla, zaposlenima je često potrebno manje dana, najčešće pet ili čak manje. često priželjkuju drugačiji raspored odsustava, ali zbog postojećeg zakonskog okvira poslodavci ne mogu da se prilagode svojim željama. To je nešto zbog čega inspekcije rada kritikuju poslodavce tokom inspekcijskog nadzora“, kaže Ivan Radak, načelnik za odnose sa javnošću NALED-a.
Prema Radakovim rečima, namera zakonodavca je uvođenjem ove odredbe bila da se zaposlenima omogući duži neprekidni odmor. Međutim, zbog raznolikih potreba zaposlenih i različitih vrsta poslova, potrebno im je omogućiti veću fleksibilnost i izbor.
„Naša preporuka je da se prvi deo odsustva koristi dve nedelje, ali ne bi trebalo da bude obavezno da se koristi u kontinuitetu. Istovremeno, postoji neopravdano ograničenje postavljanjem roka do kojeg prvi deo mora biti korišćen, a to je kraj kalendarske godine. U praksi se ovaj rok često nezvanično prekorači“, dodaje Radak.
Ostale preporuke NALED-ove Sive knjige 15 Pored navedenog, Siva knjiga 15 predstavlja niz unapređenih i novih preporuka za unapređenje položaja radnika u Srbiji.
Među 15 prioritetnih preporuka su predlozi za digitalizaciju dokumentacije vezane za radne odnose. Pored odobrenja za godišnji odmor i platnih listića, zaposlenima bi trebalo omogućiti da primaju i dokumente izdate elektronskim putem kao što su potvrde o porodiljskom odsustvu, evidencija o plaćenom ili neplaćenom odsustvu, pravilnik o sistematizaciji i druga relevantna dokumenta. Štaviše, među prioritetnim preporukama je dugogodišnja inicijativa za proširenje uspešne elektronske procedure registracije sezonskih poljoprivrednih radnika na druge sektore u kojima preovladava visok nivo neformalne zaposlenosti, kao što su građevinarstvo, turizam, ugostiteljstvo i poslovi za podršku domaćinstvu.
Da bi se poboljšao položaj i standard radnika i olakšala administrativna opterećenja, Siva knjiga 15 takođe preporučuje smanjenje fiskalnog opterećenja na najniže plate.
U Srbiji su najniže plate visoko oporezovane u poređenju sa drugim zemljama, što doprinosi većoj incidenci rada na crno. U knjizi se predlaže ukidanje obaveze davanja dokaza o troškovima prevoza, što je postupak koji opterećuje i zaposlene i poslodavce. Implementacijom sistema e-bolovanja smanjila bi se i potreba radnika za prikupljanjem i podnošenjem dokumentacije. U oblasti rada, Siva knjiga 15 preporučuje regulisanje aranžmana za rad na daljinu, reviziju instituta za probni rad i drugo, prenosi N03S.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
