Danas proslavljamo Svetog Spiridona: Mošti svetitelja nalaze se na Krfu, a posebno mu se mole muškarci i žene za uspešnu udaju i ženidbu
Autor: Glas javnosti
Sveti Spiridon Trimifuntski, je hrišćanski svetitelj. Rođen je na Kipru, 270. godine u selu Askija i smatra se zaštitnikom tog ostrva.
Živeo je u vreme cara Konstantina Velikog i sina mu Konstantija. Otac i majka su mu bili seljaci, jednostavni i prostodušni, pa su mu i samom jednostavnost i prostodušnost ostale vrline do kraja života, iako se u međuvremenu uzvisio do episkopa u mestu Trimifuntu (episkop Trimifuntski) ili (sada selu) Tremetusiji (Tremetousija, a po turskom, Erdemli).
Oženio se u mladosti, i od čobanina postao mirski sveštenik, i imao ćerku Irenu (Irinu), kad mu je žena umrla, on se predao službi Bogu kao i njegova ćerka. Učestvovao je na Prvom saboru u Nikeji, i tu se istakao jasnim i jednostavnim ispovedanjem vere, kao i čudesnim moćima kojima je povratio mnoge jeretike u hrišćanstvo.
Umro je u dubokoj starosti 348. godine, a njegove mošti se čuvaju na Krfu u gradu Krf. Pre toga su vekovima bile u Konstantinopolju, u crkvi Sv. Apostola.
Sveti Spiridon se proslavlja isto kao i sve druge krsne slave, pripremom slavskog kolača, koljiva(žita), voštane sveće i vina, i osveštanjem koje obavlja sveštenstvo Crkve. Ova slava uvek pada u božićni post i stoga slavska trpeza je uvek posna. To je nepokretni praznik. Po jednom predratnom izveštaju Sv. Spiridon je prema broju srpskih porodica koje ga slave, na desetom mestu među svecima.
Zbog blagosti, Svetog Spiridona proslavljaju deca i majke, a bolesni veruju da mogu biti izlečeni ako taj dan provedu u nekom manastiru. Svetog Spiridona uglavnom slave varošani, gde je on zaštitnik i slava zanatskih esnafa obućara i prerađivača kože, kao i papudžija, užara, lončara, bojadžija, tkača, štrikera i trukera. U Trstu postoji od 1869. godine velelepni hram posvećen ovom svetitelju, i pripada Srpskoj Pravoslavnoj crkvi.
Po narodnom verovanju, on je prvi napravio zemljani lonac, onda vreću i na kraju košulju. Zato ga slave grnčari, mutavdžije, tkači i kovači. On je takođe zaštitnik obućara, papudžija, čizmara, kožara, bojadžija i drugih zanatlija.
Tvrdi se da je slep u jedno oko, jer ga je obućar ubo šilom dok je radio na njegov dan. Svetac se nije naljutio nego samo išao pred nevoljnika i zaplakao, a potom ga blagosiljao.
Priča se da je jednom pretvorio zmiju u zlato, te je dao jednom siromašku da vrati dug, a ovaj kad je posle otkupio tu zmiju i vratio je svetitelju, on je opet pretvorio u zmiju i pustio da ode.
Drugi put, kad je neki kasapin hteo da uzme nečiju kozu, a da je ne plati, koza se toliko opirala da nije mogao da je savlada. Svetitelj mu je rekao da najpre plati kozu, i kad je ovaj tako učinio, koza je sama pošla za njim.
Jednom su lopovi ušli u stado Svetog Spiridona, u nameri da ukradu neku ovcu, a kad im nije uspelo, svetitelj im dade jednog ovna govoreći: „Evo, uzmite jednog ovna, da vam trud ne bude zaludan.“
Pravoslavna crkva ga proslavlja 12. decembra po julijanskom (crkvenom) kalendaru tj. 25. decembra po gregorijanskom (građanskom) kalendaru.
Čudotvorna ikona Svetog Spiridona, nalazi se na Egini u manastiru Svete Ekaterine Sinajske, pored manastira Svetog Nektarija. Ikonu je naslikao čovek pre oko 500 godina. Sanjao je Svetog Spiridona koji je tražio da ga prikaže na ovaj način i da pokloni ikonu ovom manastiru. Svetitelj je prikazan po ugledu na mošti. Ova ikona trepće, a Sveti Spiridon otvara i zatvara oči.
Svetom Spiridonu mole se momci i devojke koji žele da pronađu svog životnog saputnika. Oni kojima je Svetitelj pomogao, danas svojom bračnom zajednicom svedoče da su na tom putu samo zahvaljujući Svetitelju.
Glas javnosti
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
