DAN KADA JE KUM UDARIO NA KUMA
Autor: Glas javnosti
Na današnji dan, 1817. godine, udario kum na kuma tj. dva kuma knez Miloš Obrenović i Vujica Vulićević ubiše sekirom Nikole Novakovića svog kuma i obnovitelja Srbije vožda Karađorđa Petrovića
Tako se na praznik Sabora Svetog Arhangela Gavrila 1817. godine, dogodila se jedna od najstrašnijih epizoda naše istorije.
Ne samo da je knez Miloš Obrenović ubio svog kuma, koji ga je 1806. godine venčao Ljubicom Vukomanović, rukom i sekirom čoveka sa psihičkim problemima, nego je odsečenu i odranu glavu svog venčanog kuma poslao turskom sultanu Mahmudu II u Carigrad.
Vožda Karađorđa, tvorca srpske slobode i genijalnog vojskovođu, koga su ustanici jednoglasno izabrali u Orašcu 1804. godina da povede Srbe u slobodu od turskog ropstva, zaklevši se krstom prote Atanasija Antonijevića, i kome je 1809. godine priznata titula naslednog srpskog kneza, ubio je zarad očuvanja svoje vlasti knez Miloš Obrenović.
Karađorđe se vratio u Srbiju pošto je u Rusiji postigao dogovor o sveopštem balkanskom ustanku pravoslavnih naroda i obnovi Dušanovog carstva.
Uz pomoć Rusije i savezništvu sa grčkim heteristima, plan je bio da se u iznenadnom sveopštem ustanku slomi osmanska vlast i okonča viševekovna osmanska okupacija na Balkanu, čime bi se obnovilo Dušanovo carstvo i Srbija dobila većinu teritorija koje je držala u srednjem veku.
Tim povodom, Karađorđe iz Vršca prelazi Dunav i stiže u svoju rodnu Šumadiju, javljajući se svom kumu Vujici koji je trebalo da organizuje sastanak sa drugim Karađorđevim kumom Milošem Obrenovićem.
Karađorđe je ubijen na spavanju sekirom na imanju Dragića Vojkića u Radovanjskom lugu kod Velike Plane. Neposredni izvršilac ubistva je bio Vujicin momak Nikola Novaković, koji je sproveo naređenje Vujice Vulićevića i Miloša Obrenovića.
Svi učesnici u ubistvu vožda srpskog Karađorđa doživeli su strašne sudbine, umirali su u teškim mukama, a potomstvo im je poludelo ili umiralo pre vremena, ostavivši njihove loze bez naslednika.
Karađorđevom prijatelju Dragiću Vojkiću, na čijoj zemlji i kolibi je ubijen, su naprasno pomrli svi ukućani, tako da je kraj života dočekao potpuno sam i u velikom siromaštvu i to se u Velikoj Plani i Pomoravlju dugo pamtilo.
Karađorđev kum knjaz Miloš Obrenović je takođe ostao bez naslednika.
Milošev najstariji sin Milan je umro mlad, a u detinjstvu su mu umrle i tri ćerke. Njegov drugi sin, knez Mihailo, ubijen je 1868. u atentatu od strane braće Koste i Pavla Radovanovića iz Valjeva, koji su se svetili zbog zatvaranja njihovog brata advokata Ljubomira i ubistva dede prote Nikole Smiljanića, koji je ubijen po nalogu knjaza Miloša.
Knez Mihailo Obrenović nije imao dece, pa ga je nasledio unuk Jevrema Obrenovića, brata knjaza Miloša, Milan. Kralju Milanu su takođe, dok su bili u dečaštvu, umrla dva sina Sergej i Đorđe. A samo nekoliko decenija nakon Mihailove smrti, 1903. godine, u majskom atentatu, koji su organiozovali njegovi oficiri predvođeni Dragutinom Dimitrijevićem Apisom, ubijen je i jedini preostali živi muški potomak Obrenovića, sin kralja Milana, kralj Aleksandar Obrenović, koji je oženio 12 godina stariju ženu i nije imao poroda, tako da se njegovom smrću porodična loza Obrenovića zauvek ugasila.
Nakon što je sproveo u delo krvavi posao koji koji mu je poverio, knjaz Miloš je Vujicu Vulićevića unapredio u nahijskog kneza što je podrazumevalo administrativnu i sudsku vlast.
Međutim, zvanje i vlast nisu mogle da zaštite Vujicu Vulićevića od prezira sopstvenog naroda jer ga je narod prezreo i izbegavao.
Uzalud je Vujica objašnjavao da je bio primoran da učini zločin, jer mu je Miloš ostavio da bira između svoje i Karađorđeve glave.
Oni koji su smeli da mu se otvoreno suprostave, optuživali su kneza Vujicu da je, nakon što je prihvatio zadatak koji mu je knjaz Miloš dao, trebao da pošalje nekog od svojih poverljivih ljudi u Radovanjski lug i obavesti kuma da beži. I na taj način bi kumu spasio glavu, a sebi obraz i dušu.
Da bi umanjio prezir naroda i koliko-toliko umirio sopstvenu savest, Vujica Vulićević je platio da se dva kilometra od Radovanjskog luga prema Velikoj Plani podigne crkva brvnara, koju je narod prozvao "Pokajnica".
To je jedna od dve crkve "pokajnice"—drugu je izgradio kum Miloš Obrenović u Aranđelovcu i obe su posvećene Svetom Arhangelu Gavrilu—slučajno ili ne, baš danu u kom je ubijen Karađorđe.
I na izgradnju Vujicine crkve "pokajnice" pala je senka zato što je narod pričao da je ona finansirana zlatnicima koji su nađeni kod Karađorđa, pošto je iz Rusije doneo dosta novca za podizanje novog ustanka, kojim bi se uz pomoć Rusije i u sveopštem pravoslavnom ustanku obnovilo Dušanovo carstvo.
Vrlo brzo je Vujica Vulićević pao u nemilost knjaza Miloša, koji mu je oduzeo upravljanje smederevskom nahijom i poslao ga u Tursku u nemoguću diplomatsku misiju, koja je zbog Grčkog ustanka iz 1821. godine, ostala nekoliko godina zatočena u kućnom pritvoru, u Carigradu.
Međutim, kad se Vujica vratio u Srbiju, Miloš je naredio da mu se svo imanje oduzme.
Ostatak života Vulićević je proveo u velikom siromaštvu, prezren od ljudi i teško bolestan.
Umro je 1828. godine, samo jedanaest godina nakon što je ruke uprljao kumovskom krvlju. Po jednoj verziji, umro je prirodnom smrću, a po drugoj, verovatnijoj, je otrovan.
Iza Vujice su ostali sin Petar, koji je jedno vreme bio smederevski knez, dok ga nije pokosila Đakova buna, sinovi Dimitrije i Miljko i kćerka Stojanka, koji su svi prerano umrli. Prerana smrt pokosila mu je i svu unučad.
Karađorđev neposredni ubica Nikola Novaković je prvo nagrađen novcima napravio imanje u Levču, u Opariću, da bi kasnije, progonjen grižom savesti, potpuno poludeo.
Nikola Novaković poginuo je tako što je nesrećnim slučajem sa konja pao u vodu, koja ga je povukla na vodenički jaz u kome je bukvalno bio smrvljen.
Nikola Novaković je bio udovac, a imao je sina i jednu kćer, devojku od 16 godina. Nikolin sin je ubrzo nakon toga takođe poludeo, pa dopao u neku bolest od koje je više godina bolovao i u ranama se raspado, a potom i umro. A Nikolina kćerka je takođe poludela, ali je nadživela i brata i oca.
Kažu da je u Opariću poludela ćerka Nikole Novakovića svake noći izlazila posle ponoći oko dva ujutro na oparićko groblje, pa kukala i zapevala dok ne svane, a potom se mirno vraćala kući, i tako je i svoj život skončala.
Kuća Novakovića se takođe ugasila da nijedne duše više od Nikolinog roda nema.
Čovek koji je odrao Karađorđevu glavu i napunio je pamukom kako bi mogla da se transportuje u Carigrad je takođe potpuno poludeo nakon tog čina.
Glas javnosti / Društvene mreže
SKINI APLIKACIJU
