Glas Javnosti

ZAHAROVA: Zapadnse sile naoružavaju Prištinu!

Svet
Autor: Glas javnosti

Rešenje kosovskog pitanja mora da bude prihvatljivo za Beograd, da se zasniva na Rezoluciji SB UN 1244 i da na kraju bude odobreno Savetom bezbednosti UN, poručuje Marija Zaharova.

NATO snabdeva Prištinu oružjem i pomaže joj da stvori sopstvenu "vojsku", što nije dozvoljeno Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, izjavila je zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na brifingu.

Uz prećutnu saglasnost Zapada, samoproglašene kosovske vlasti gaze prava srpskog stanovništva na KiM, vode politiku proterivanja Srba sa iskonski srpskih teritorija, navela je Zaharova.

Pre 25 godina, 10. juna 1999. godine, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, kojom je osnovana Misija privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), podsetila je Zaharova i navela da je ta odluka omogućila da se sukob u bivšoj Jugoslaviji prenese u političke okvire.

Prema njenim rečima, Rezolucijom 1244 su postavljeni temelji međunarodnog pravnog okvira za kosovsko rešenje, kojim je konsolidovan suverenitet Srbije u odnosu na ovaj region.


Međutim, zapadne zemlje su izabrale put sabotiranja odredbi pomenute odluke Saveta bezbednosti UN i na svaki mogući podstiču separatistički stav administracije kosovskih Albanaca, navela je Zaharova.

U takvim uslovima, nastavila je Zaharova, više nego ikada je potrebno punopravno prisustvo UN u srpskoj autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, pre svega da bi se osigurala bezbednost, stabilnost i poštovanje ljudskih prava u regionu.

"Rusija podržava aktivnosti Misije i zalaže se za očuvanje njenog kadrovskog i finansijskog potencijala. Verujemo da samo UNMIK, a ne vlasti u Prištini, ima pravo da predstavlja Kosovo u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti br. 1244", istakla je Zaharova.

Moskva polazi od toga da rešenje kosovskog pitanja mora da bude prihvatljivo za Beograd, da se zasniva na Rezoluciji SB UN 1244 i da na kraju to rešenje odobri Savet bezbednosti UN.

Na Jugoslaviju bačeno 14.000 bombi i ispaljeno više od 2.000 raketa

Prošlo je 25 godina od završetka operacije "Saveznička snaga", varvarske agresije NATO-a na suverenu Jugoslaviju, tokom koje je ubijeno preko dve hiljade civila, uključujući 89 dece, podsetila je Zaharova, povodom 10. juna, kada je NATO agresija, konačno, završena. Zapad je, podseća, "ove žrtve cinično uvrstio u kategoriju kolateralne štete, čime je pokazao da se prema ljudskim životima odnosi kao prema potrošnom materijalu".

"Tokom 78 dana takozvane humanitarne intervencije NATO-a, na Jugoslaviju je bačeno 14 hiljada bombi i ispaljeno više od dve hiljade raketa. Kasetne i visokoeksplozivne granate su bile široko korišćene. Masovna upotreba municije sa osiromašenim uranijumom izložila je ogromna područja na Balkanu radioaktivnoj kontaminaciji. Teške posledice ove ekološke katastrofe po zdravlje ljudi postoje i danas. Za njeno prevazilaženje potrebne su decenije, ako ne i vekovi", objasnila je portparolka MSP-a.

Zaharova je naglasila da je "avijacija NATO-a pretežno gađala civilne objekte", među kojima su:

  • desetine hiljada stambenih domova i stanova;
  • više od 300 industrijskih i energetskih objekata, uključujući rafinerije nafte, elektrane, dalekovode;
  • preko 350 saobraćajnih i komunikacionih objekata – aerodromi, mostovi, železnička infrastruktura, benzinske pumpe, pošte;
  • oko 50 zdravstvenih ustanova, oko 100 vrtića, škola i univerziteta;
  • desetine istorijskih i arhitektonskih spomenika, crkava i manastira.

"Sve metode koje je Zapad koristio protiv Srba, danas koristi protiv Rusa u Ukrajini rukama kijevskog režima", rekla je Zaharova.

Ukupna šteta bombardovanja za jugoslovensku privredu iznosila je, prema različitim procenama, od 30 do 100 milijardi dolara, podvukla je portparolka MSP-a Rusije.

Ipak, najstrašniji momenti napada iz 1999. godine bili su napadi na civile, rekla je Zaharova.

Ona je podsetila na samo neke od njih:

  • bombardovanje stambenih naselja u Aleksincu od 5. aprila;
  • raketni napad na putnički voz Beograd–Solun od 12. aprila;
  • napad na kolonu izbeglica u području Đakovice od 14. aprila;
  • napad na zgradu Radio-televizije Srbije i njenih zaposlenih od 23. aprila;
  • napad na putnički autobus kod Podujeva 1. maja;
  • bacanje kasetnih bombi na Niš 7. maja;
  • napad na kinesku ambasadu u Beogradu 7. maja;
  • bombardovanje kolone izbeglica u selu Koriša kod Prizrena 14. maja;
  • napad na beogradski Klinički centar "Dragiše Mišović" 20. maja.

"Ni jedno izvinite nisu rekli Srbima. Za njih je to norma", navela je Zaharova.


"SAD i njihovi saveznici, pod lažnim izgovorom zaštite kosovskih Albanaca, počinili su brojne ratne zločine. Oni u stvarnosti nisu bili motivisani brigom o ljudskim pravima, već željom da na iskonski srpskoj teritoriji stvore stalan izvor pretnji za Beograd. A danas, Zapad primorava Srbe da se odreknu Kosova, podstičući prištinske vlasti da čiste pravoslavno stanovništvo, dovodeći na kraju region na ivicu oružanog sukoba", zaključila je Marija Zaharova.

Glas javnosti /R02S 

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR