Zaharova poručuje Lajčaku: Pogrešno porediti Minske sporazume i usmene dogovore Beograda i Prištine
Svet
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Poređenje sporazuma između Beograda i Prištine sa Minskim sporazumom u osnovi je pogrešno, izjavila je portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, komentarišući izjave specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka o sporazumima Srbije i tzv. Kosova.
„Takvo poređenje je u osnovi pogrešno, jer za razliku od Minskih sporazuma, sporazumi postignuti u februaru-martu između Beogarda i Prištine su isključivo usmeni“, primetila je ona komentarišući Lajčakovu izjavu.
Evropski plan za normalizaciju koji se nameće Srbima nije ništa drugo do politička deklaracija koja ne nameće stranama pravne obaveze, istakla je Zaharova i navela da Zapad uporno zahteva da se ta šema ostvari i krivi srpsko rukovodstvo za neispunjavanje obaveza.
Prema njenom mišljenju, očigledno je da problem nije u tvrdoglavosti Beograda, već u štetnosti samog pristupa, kada se zanemaruju nacionalni interesi Srbije i promoviše takozvana nezavisnost Kosova, ignorišući osnovnu rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244.
„Pokušaji briselskih funkcionera, uključujući Lajčaka, da se ograde od Minskih sporazuma nisu ubedljivi. Podsetimo, njihovi garanti bili su i lideri najvećih država EU – Francuske i Nemačke, uz podršku same EU“, naglasila je diplomata.
Zaharova je podsetila da su „kasnije priznali da su od samog početka radili na odlaganju i eskalaciji ukrajinske krize“.
„Da je Evropska unija tražila od kijevskog režima primenu ‘Minska’ sa istim žarom sa kojim sada vrši pritisak na Beograd, tragičan razvoj događaja u Ukrajini najverovatnije bi se mogao izbeći“, rekla je Zaharova.
„Uprkos očiglednom neuspehu njihovog posredovanja u dijalogu o Kosovu, Brisel nastavlja da ponavlja da je EU neophodna za rešavanje problema u regionu. Istovremeno svojim rukama ‘zakopava’ briselske sporazume Beograda i Prištine iz 2013-2015, koje evropski zvaničnici već naglas pokušavaju da zaborave, kao da nisu postojali“, dodala je ona.
Zaharova smatra da je „ovde analogija sa Minskim sporazumima čak prikladna: u oba slučaja potpisani dokumenti nisu bili potrebni Zapadu da bi ih ispunio, već da bi stvorio prednost jednoj od strana. I ovde i tamo posledice su žalosne“.
„Ispada da je, u shvatanju evropskih zvaničnika, grubo kršenje međunarodnog prava, odbacivanje preuzetih obaveza, dugoročno podsticanje agresivne srbofobije Prištine idealna zapadna agenda na Balkanu“, ocenila je ona.
„Kao rezultat toga, kosovski albanski ekstremisti ponovo su doveli region na ivicu oružanog sukoba, antisrpsko nasilje u pokrajini dostiglo je kritične razmere, nada u pošteno dugoročno rešenje bledi pred očima, dok se Zapad po navici pretvara da je ‘jedinstveni mirotvorac’. Alarmantna logika, alarmantne činjenice“, zaključila je Zaharova.
Ranije je specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak izjavio da sporazumi koji su postignuti između Beograda i Prištine početkom godine treba da budu „vodič“ za smanjenje napetosti, dodajući da se od Minskih sporazuma za Ukrajinu razlikuju po tome što je u njih uključena EU.
Glas javnosti/S04S
„Kao rezultat toga, kosovski albanski ekstremisti ponovo su doveli region na ivicu oružanog sukoba, antisrpsko nasilje u pokrajini dostiglo je kritične razmere, nada u pošteno dugoročno rešenje bledi pred očima, dok se Zapad po navici pretvara da je ‘jedinstveni mirotvorac’. Alarmantna logika, alarmantne činjenice“, zaključila je Zaharova.
Ranije je specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak izjavio da sporazumi koji su postignuti između Beograda i Prištine početkom godine treba da budu „vodič“ za smanjenje napetosti, dodajući da se od Minskih sporazuma za Ukrajinu razlikuju po tome što je u njih uključena EU.
Glas javnosti/S04S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
