SINIŠA LJEPOJEVIĆ: Rušenje bregzita

Bregzit je bio neka vrsta tipične britanske revolucije. Ali, protiv bregzita je od prvog dana bio državni aparat koji je trebalo da ga sprovede. I taj aparat sad minira proces bregzita i to se više i ne krije. Sada politički život vode kontrarevolucionari.

Sedam godina posle referenduma na kojem je izglasan bregzit, da Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) napusti Evropsku uniju (EU), sve su češće inicijative da se Britanija vrati u okrilje Brisela. Vodeći politički hroničari upozoravaju da je Britanija "u ozbiljnoj opasnosti da sada izgubi bregzit".

Jedan od ljudi koji su operativno i idejno izveli Britaniju iz EU, Dejvid, sada lord, Frost, upozorio je da se bregzit obesmišljava pre svega zadržavanjem zakonskih rešenja koje je doneo Brisel i donošenjem odluka koje je nametnuo Evropski sud iz Luksemburga iako Britanija više nije članica EU čiji je taj sud organ.

SINIŠA LJEPOJEVIĆ: Nerazumevanje projekta BRIKS

Sve se to radi pod okriljem nove mode "društvene svesnosti" i nevladinih organizacija koje su praktično preuzele državni aparat (civil service). Na primer, nevladina organizacija za zaštitu LGBT populacije ima gotovo presudnu reč u kadrovskoj politici. Lord Frost navodi odustajanje vlade od izgradnje novih 150.000 kuća a zbog pritiska nevladinih organizacija koje pomaže EU u sklopu takozvane zelene regulative Brisela.

Bliža saradnja

Vodeći zagovornici poništavanja bregzita su opozicioni laburisti, ali i mnogi u vladajućoj Konzervativnoj partiji i to kroz formu "bliže saradnje" sa EU. Zagovara se saradnja u standardima hrane, povezivanje sa jedinstvenim tržištem i finansijskim pravilima. U prevodu, ponovo u kandžama Brisela. Lider laburista Kit Starmer traži dogovor sa EU oko ilegalnih imigranata što znači da bi Britanija od evropskih zemalja preuzimala te migrante, i to u većem broju nego što sada ilegalno dolaze. On predlaže i carinsku uniju i neku vrstu "specijalnog partnerstva". A pozvao je i otvoreno na povratak u EU.

Ujedinjeno Kraljevstvo je zvanično izašlo iz EU 31. januara 2020. godine, ali sve što bregzit sa sobom nosi još nije do kraja sprovedeno. Jer, mnogo je onih koji koče taj proces i zalažu se da se zadrže EU pravila a zbog njihovog ukidanja je većina Britanaca i glasala za bregzit.

SINIŠA LJEPOJEVIĆ: Simbolika ostavke britanskog ministra

Javnost se stalno zasipa pričama kako su ekonomski problemi Britanije zbog bregzita. A mediji prećutkuju da je prema nedavnim podacima britanska ekonomija, uprkos teškoćama, u boljem stanju nego ona u EU. I da se britanska ekonomija oporavlja brže od zemalja EU. Zanimljivo je da tu kampanju neistina predvodi državni Bi-Bi-Si koji se finansira novcem onih koji su glasali za bregzit. Čak i u industriji UK sada proizvodi više robe nego ranije. Ti zvanični podaci Nacionalnog zavoda za statistiku pokazuju da je UK sada bolja i od krizom pogođene Nemačke.

To je zbog toga, tvrdi lord Frost, što su mere koje su do sada ipak donesene unutar procesa bregzita oslobodile neke delove britanske ekonomije od stega EU regulativa pa je ona sada postala otpornija od ekonomija zemalja EU. Naravno, teško se živi zbog ukupnog i nasleđenog stanja, ali je trend oporavka u onim delovima privrede koji ne prihvata pravila EU ohrabrujući.

Tajni sastanci

Još su, međutim, jake snage koje zagovaraju, kako lord Frost kaže, "klimatske gluposti i smanjenje emisije gasova" koje koče ekonomiju. Premijer Riši Sunak je najavio skoro odustajanje od mnogih od tih mera.

U Britaniji se javno sve češće vide i zastave EU a za 23. septembar je zakazan i veliki marš u Londonu da se Britanija vrati u EU.

SINIŠA LJEPOJEVIĆ: NATO samit i osmesi gubitnika

Otkrivena je i tajna zavera poraženih u bregzitu da se uspostavi i razmotri, kako tvrde, "bliža saradnja sa EU", što u stvarnosti znači poništavanje bregzita. Tu su prominentni političari, direktori kompanija i bivši funkcioneri državne uprave. Ali, tu je, kako saznaje štampa, umešana i aktuelna vlada koja bi trebalo da sprovodi bregzit. Rasprave na tim, u osnovi, tajnim sastancima vodi bivša desna ruka Tonija Blera, i kasniji evropski komisionar Piter, sada lord, Mandelson koji je najuporniji protivnik bregzita. Ali u tom tajnom poslu učestvuju čak i oni koji su bili veliki zagovornici bregzita, među kojima je i aktuelni ministar državne uprave Majkl Gov.

Zaverenici se sastaju van Londona, u okrugu Oksford, ali javno ne negiraju bregzit nego tvrde da je reč samo o bližoj saradnji sa zemljama EU i da na taj način vrše pritisak na vladu Rišija Sunaka da zadrži pravila Brisela a pod izgovorom da bregzit nije uspeo. Pored Gova, njihov glavni saveznik je i drugi čovek Sunakove vlade, ministar finansija Džeremi Hant koji je na referendumu i glasao protiv bregzita a sada javno zagovara bliže veze sa Briselom po ugledu na Švajcarsku. Posebno im je, kako se tumači, u interesu da obezbede uticaj na Laburističku partiju za koju se veruje da bi na izborima iduće godine mogla da pobedi. A celo rukovodstvo laburista je za EU; i gradonačelnik Londona, laburista Sadik Kan, traži da se UK vrati u jedinstveno tržište EU. Čak zaverenici navode da bi to bilo neophodno zbog "ruske agresije".

I sve to rade u tajnosti pa jedan od predvodnika bregzitera Najdžel Faraž tvrdi da je "prodaja bregzita u toku".

Ko minira proces?

U poništavanje bregzita su se uključile i banke, pa je tako vodećem bregziteru Faražu njegova banka zatvorila račune jer je kritičan prema Evropskoj uniji. Otkrilo se da to odavno postoji i da su hiljade drugih ljudi žrtve istog modela, a onda se saznalo da je to u stvari regulativa Evropske unije koju je birokratski aparat Britanije zadržao iako kraljevstvo više nije u EU. Direktori tih banaka morali su da podnesu ostavke i pokrenuta je kampanja da se ta regulativa ukine. Ali, još nije ukinuta.

Apsurdno je da se sada traži povratak u EU kada je jasno da je ona potpuno propala. U kojem svetu žive ti ljudi? Ili je neki drugi interes u pitanju...

SINIŠA LJEPOJEVIČ: Iluzije „zelene agende”

Utisak je da je u Britaniji ponovo dominantna neizabrana vladajuća klasa, ljudi za koje niko nije glasao a neki od njih su i izgubili izbore; a zbog toga je dovoljna većina Britanaca i glasala za bregzit jer je upravo EU praksa da vladaju oni za koje se nije glasalo.

Bregzit je bio neka vrsta tipične britanske revolucije. Dovoljna većina Britanaca je glasala za raskid sa nametanjem pravila života iz Brisela i da se Britanija vrati sebi i svom identitetu i odgovornosti. Ali, protiv bregzita je od prvog dana bio državni aparat koji je trebalo da ga sprovede. I taj aparat sad minira proces bregzita i to se više i ne krije. Sada politički život vode kontrarevolucionari.

Narodna energija i nada

Iako je bregzit oslobodio veliku narodnu energiju i probudio nadu, njegovo urušavanje je počelo odmah po izlasku iz EU. I to sa bivšim premijerom Borisom Džonsonom, čovekom koji sve duguje upravo bregzitu. Na talasu bregzita on i njegova Konzervativna partija su odneli ubedljivu pobedu, ali je to vrlo brzo iznevereno. Džonson je uskoro po dolasku na vlast iz svog okruženja koje je operativno i idejno iznelo bregzit odstranio sve ključne ljude. I situacija se brzo promenila, i sve je manje-više ostalo po starom.

Doduše, sam početak bregzita se desio u neobičnim i nesrećnim okolnostima. Nešto više od mesec dana po izlasku iz EU desila se epidemija korona virusa i britanska vlada je slomljena. Nametnute mere i manipulacije "nevidljivih ljudi" potpuno su razvlastila britansku vladu a vlast u Londonu je preuzela takozvana duboka država. To je omogućilo i infiltraciju, pre svega Amerikanaca, koji su preko korona virusa preuzeli kontrolne poluge. A Amerikanci su bili i ostali protiv bregzita.

To je upozoravajući znak krize demokratskog uređenja Velike Britanije koju je još odavno bregzit razotkrio. Svi poslanici koji su se u parlamentu borili protiv bregzita su bili izabrani predstavnici izbornih jedinica u kojima su građani masovno glasali za bregzit. Pa koga onda oni predstavljaju?! Tako se razotkrilo da oni nisu predstavnici naroda, nego lobisti. U toku je rušenje osnovnog demokratskog ustrojstva da se poštuje volja građana, naroda.

SINIŠA LJEPOJEVIĆ: EU kupuje vreme raspirivanjem straha

I u takvom ambijentu niko u državnom aparatu i poslovnim krugovima, u stvari, nije bio spreman za izazove bregzita. Za njih je najlakše da slede birokratske instrukcije iz Brisela i da sami nemaju nikakvu odgovornost. 

Osnovni zakonski dokumenti jesu promenjeni i UK zvanično nije EU, ali suština je ostala ista. Vladajući konzervativci su, još u vreme Borisa Džonsona, izdali narod i svoje glasače. A na bregzitu su stekli veliku popularnost, bilo je mesta gde niko nikada nije glasao za konzervativce a onda su zbog bregzita glasali za njih. Moglo bi se desiti da je sve bilo velika politička izdaja i obmana.

Ali bregzit je još uvek veoma prisutan u javnosti Britanije, i gotovo sigurno će biti jedna od glavnih tema narednih izbora iduće godine.

AUTOR: Siniša Ljepojević 

Mišljenja i stavovi u Kategoriji "Lični stav" nisu nužno stavovi redakcije "Glasa javnosti"

SKINI APLIKACIJU