Uragani eskaliraju brže nego ikad, a evo i zašto
Autor: Glas javnosti
Postajemo sve bolji u predviđanju ovih čudovišnih oluja - ali je još uvek teško pripremiti se za uništenje koje donose.
Dok su sateliti počeli da šire slike uragana Li, meteorolozi su znali da gledaju – „čudovišnu oluju“ kako ju je opisao jedan prezenter vremena. Na X (ranije poznat kao Tviter), drugi je jednostavno rekao: „Vau!“ i ukazao na džinovski oblik uragana poput testere.
Uragan Li je treći najbrži slučaj brzog intenziviranja. Dana 7. septembra, brzina vetra u Liju se više nego udvostručila.
Ove vrste eksplozivnih skokova rasta postaju sve češći u nekim oblastima, a među naučnicima je konsenzus da će planeta koja se zagreva na kraju proizvesti više uragana Li — čudovišnih oluja sa potencijalom da se udvostruče pre nego što udare na zajednice koje se nalaze na obali.
Brzo intenziviranje se javlja samo u nekolicini tropskih ciklona svake godine. Međutim, studija objavljena prošlog meseca u časopisu Nature otkrila je da su, oluje koje se brzo pojačavaju sada znatno češće nego pre 40 godina. Primeri uključuju uragan Ijan 2022. i uragan Majkl 2018. Potonji je skočio iz oluje kategorije 2 u kategoriju 5 dan pre nego što je pao na kopno na Floridi. Odneo je desetine života i naneo štetu od 25 milijardi dolara.
I dok se eksplozivni rast uragana Li dogodio iznad otvorenih voda u Atlantskom okeanu, daleko od naseljenih područja na kopnu, budući uragani mogu se intenzivirati na mnogo opasnijim mestima. U takvoj situaciji, evakuacije koje su naređene pod očekivanjem, recimo, oluje kategorije 2 ili 3 mogu se pokazati potpuno neadekvatnim, ostavljajući hiljade ljudi ranjivim - najgora noćna mora meteorologa.
Do nedavno, bilo je teško predvideti brzo intenziviranje, koje se može pojaviti iznenada, delom zato što se toliko promenljivih uslova mora uskladiti da bi ga pokrenuli. Teško je pratiti ih sve u realnom vremenu. Osim toga, mnogo zavisi od aktivnosti u samom jezgru uragana, odakle je notorno teško prikupiti podatke. Naučnici sada razvijaju nove metode koje će im pomoći da upozore ljude na ovu rastuću pretnju.
Recept za uragan
Razvoj svakog uragana zavisi od odgovarajućih uslova životne sredine. Ako je voda u okeanu ispod uragana dovoljno topla, ona oslobađa velike količine energije dok isparava, što zauzvrat stvara pad vazdušnog pritiska koji izaziva snažne vetrove.
Sistem za jačanje takođe ima koristi od okolnog vlažnog vazduha, koji zaključava vlagu i energiju unutar samog uragana. Vetrovi na većim visinama koji ostaju relativno male brzine, takođe pomažu da uragan zadrži svoju snagu.
Ali šta je to u svim ovim uslovima koji čine razliku između oluje koja postepeno jača i one koja se brzo pojačava?
„Sve se jednostavno mora uskladiti“, kaže jedan atmosferski naučnik sa Univerziteta u Albaniju. Sva ta stanja koja se razvijaju istovremeno pomažu da se pokrene brzo intenziviranje.
Neposredno pre iznenadne eksplozije snage uragana Li, naučnik Tang je slutio da će stvari eskalirati - zahvaljujući slikama kovitlajuće mase ledenih kristala i kišnice unutar uragana.
„Bilo je veoma simetrično“, priseća se Tang. „Taj potpis je bio kao: O da, ovo će zaista skočiti u intenzitetu.
Nije samo Tang slutio da će Li postati znatno moćniji. On napominje da su modeli poput Sistema za analizu i prognozu uragana (HAFS) u Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu (NOAA) zapravo predvideli brzo intenziviranje ovog uragana oko 24 sata unapred.
Ipak, i dalje je bilo iznenađenja, kaže Džejson Danion, meteorolog i direktor NOAA-ovog programa za uragane. „Mislim da je meni i drugim prognostičarima bilo prilično jasno da ćemo videti brzo intenziviranje – tih 35 milja na sat u jednom danu“, priseća se on. "Ali bilo je mnogo brže od toga."
Prikupljanjem više podataka iz unutrašnjeg jezgra uragana pre vremena, uključujući i izviđačke letove Hurricane Hunter koje Dunion i njegove kolege prave, ovi modeli bi možda mogli biti još tačniji u predviđanju stepena brzog intenziviranja do kojeg će doći.
Detaljnija merenja pomažu i prognostičarima. Uzmite uragan Majkl iz 2018. Studija iz 2020. otkrila je da satelitski podaci i očitavanja sa plutača u Meksičkom zalivu, na primer, pokazuju da je tokom njegovog približavanja bio u toku morski toplotni talas. Slični podaci bi mogli da upozore meteorologe u budućnosti da će se nadolazeći uragan uskoro pojačati.
Pored toga, istraživači sve više lete dronom u malo proučeni niži i najopasniji deo uragana, koji se zove granični sloj, kako bi prikupili korisne informacije o tome kako se oluje intenziviraju.
Ulazak u toplu vodu
Rubi Leung, naučnik za atmosferu u Nacionalnoj laboratoriji za severozapad Pacifika američkog Ministarstva energetike, ističe da uticaj okeana na tropske ciklone može biti složen. Ako, na primer, mnogo slatke vode teče iz reke u okean, možete dobiti gornji, svežiji, sloj tople vode iznad gušće, slanije vode ispod. To otežava oluji da pomeša okean i donese hladniju duboku vodu na površinu. Ako te gornje vode ostanu tople, uragan može nastaviti da jača.
Ovaj efekat je pojačao uragan Irma 2017. „On se brzo intenzivirao tačno u vreme kada je prošao preko ove oblasti sa veoma slatkom vodom na površini okeana“, kaže Leung.
Ona i njene kolege objavile su studiju 2020. godine, u kojoj su pokazale kako se čini da slatka voda iz rečnog sistema Amazon-Orinoko povećava šanse za brzo intenziviranje u istočnom Karibima i zapadnom tropskom Atlantiku.
Slično slojevitost okeana se dešava kada uragani proizvode posebno velike količine padavina, što takođe dodaje površinski sloj slatke vode okeanu, što otežava mešanje. Već postoje znaci da osvežavanje izazvano klimatskim promenama usled povećanih padavina u severnom Pacifiku, na primer, pojačava tajfune - ekvivalentne uraganima u tom regionu.
Uragani, i oluje uopšte, imaju tendenciju da proizvode više padavina kako temperatura vazduha raste, dodaje Leung, povećavajući šanse za intenziviranje i stvarajući neku vrstu povratne sprege.
Henri Poter, okeanograf sa Teksaškog univerziteta A&M, proučavao je kako se uragan Harvi brzo pojačao 2017. godine kada je stigao do Teksaškog zaliva, regiona priobalnih voda u Meksičkom zalivu. Jedna mera toplotne energije dostupne oluji sugeriše da je rizik od brzog intenziviranja relativno nizak. Ali to nije uzimalo u obzir činjenicu da je voda bila topla do kraja.
„Nije važno koliko mešate, nećete mešati nikakvu hladnu vodu“, objašnjava Poter.
Razumevanje ovih ekoloških nijansi je ključno za bolje predviđanje brzog intenziviranja pre vremena jer to postaje sve češći rizik.
Istraživanja pokazuju da će naseljena područja u bliskoj budućnosti biti više izložena uraganima. Na primer, procenjuje se da značajan deo, oko 40 procenata, stanovništva u jugoistočnom Mičigenu potencijalno nije svestan povećanog rizika od poplava u njihovoj oblasti zbog povećanih padavina, uključujući i uragane.
Očekuje se da će se ukupan opseg tropskih ciklona značajno proširiti, što znači da bi se milioni ljudi mogli suočiti sa razornim efektima ovih ogromnih oluja, a posebno brzog intenziviranja u godinama koje dolaze.
„To je velika briga“, kaže Poter. „Ovde je neminovnost da će okeani postati poput vode za kupanje tokom leta – duboke kupke koje su odlične za intenziviranje oluja.
Glas javnosti
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
