UKRAJINA POBOLJŠALA USLOVE ZA SVOJU MAĐARSKU MANJINU: Da li će to Orbanu biti dovoljno?
Autor: Glas javnosti
Pod budnim okom svog učitelja, grupa učenika u zapadnoj Ukrajini koristila je skalpel i pincete da bi secirala svinjsko srce tokom vikenda na času biologije. Lekcija se odvijala na mađarskom: studenti, pripadnici značajne mađarske manjine, postali su žarište pogoršanja odnosa između Mađarske i Ukrajine koji prete da poremete ključnu finansijsku podršku Kijevu dok se bori da pobedi rusku invaziju.
Mađarski premijer Viktor Orban dugo je tvrdio da ukrajinska vlada krši prava tih studenata – i oko 75.000 etničkih Mađara koji žive u ukrajinskom regionu Zakarpatje – da govore svoj maternji jezik u obrazovanju i javnoj upravi. Njegova vlada je blokirala ključno finansiranje Evropske unije za Ukrajinu i zapretila da će ometati napore ratom razorene zemlje da se konačno pridruži bloku, dovodeći diplomatske veze na zabrinjavajuće nizak nivo.
Spor oko jezika je ukorenjen u naporima Ukrajine da ojača svoj nacionalni identitet nakon što su pobunjenici koje podržava Rusija preuzeli kontrolu nad dva regiona na istoku zemlje 2014, a Moskva anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim. S ciljem borbe protiv ruskog uticaja, ali u konačnici koji utiče na druge manjinske jezike, 2017. je usvojen zakon kojim je ukrajinski postao obavezan jezik učenja nakon petog razreda, što je razljutilo rumunsku, bugarsku i mađarsku manjinu.
Ali u decembru je Ukrajina izmenila svoje zakone o obrazovanju i jeziku kako bi bila u skladu sa zahtevima za članstvo u EU i vratila mnoga jezička prava koja je tražila Budimpešta – što je izazvalo uzdah olakšanja mađarske zajednice u regionu. Zakonske izmene su „suštinski dale mađarskoj zajednici Zakarpatja priliku da obezbedi sopstvenu egzistenciju narednih 30 godina“, rekao je Laslo Zubaniks, šef Mađarskog demokratskog saveza Ukrajine, mađarske interesne grupe.
Ukrajinska vlada je „išla dalje od napora za izgradnju nacije koji su karakterisali protekle godine i sada uzima u obzir interese ne samo većinskog naroda, već i svih manjina i autohtonih naroda koji žive na teritoriji zemlje“, dodao je on.
Zakonske promene kojima su vraćena prava nacionalnih manjina da studiraju na maternjem jeziku mnogi etnički Mađari vide kao pozitivan korak. Međutim, mađarska vlada je nagovestila da nije u potpunosti zadovoljna – što je potencijalno eksplozivno pitanje kada se lideri EU sastaju u četvrtak kako bi pokušali da prekinu Orbanov veto na paket pomoći od 50 milijardi evra (54 miliona dolara) namenjen Kijevu.
„Zakon usvojen krajem prošle godine u Ukrajini nesumnjivo zaslužuje poštovanje. To je zaustavilo negativnu spiralu“, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto u ponedeljak, nakon bilateralnog sastanka sa ukrajinskim kolegom u zapadnoj Ukrajini.
Ali, dodao je, „uopšte ne vidimo da je pitanje nacionalnih manjina rešeno... Pred nama je još dug put“.
Od ruske invazije, Orban, koji se smatra najbližim saveznikom ruskog predsednika Vladimira Putina u EU, pojavio se kao dosledni protivnik vojne i finansijske pomoći Kijevu i sankcijama Moskvi, često koristeći mađarsku manjinu da opravda svoju mlaku podršku Ukrajini.
Mađari u Zakarpatju u velikoj meri podržavaju Orbana, ali takođe podržavaju ambicije Kijeva da se pridruži EU. Ipak, Orban je izrazio skepticizam, komentarišući u novembru da je prijem u EU „svetlosnim godinama daleko“ i signalizirajući da su puna jezička prava za ukrajinske Mađare preduslov za njegovu podršku.
Zubanič, koji je u decembru podržao otvoreno pismo Orbanu u kojem ga poziva da ukine svoje protivljenje putu Ukrajine ka EU, rekao je da je optimista, uprkos tenzijama između Budimpešte i Kijeva.
„U našem mentalitetu i kulturi, mi sebe smatramo evropskim građanima“, rekao je on. „Svesni smo da se to neće dogoditi odmah, jer će to biti dug, ponekad poučan, a ponekad i bolan proces za sve.
Mađarska vlada je pružila velikodušnu finansijsku podršku manjini u Ukrajini, nastojeći da ojača njen mađarski identitet i vezu sa Budimpeštom. To je pojednostavilo proceduru za sticanje mađarskog državljanstva — čemu se protivila Ukrajina, koja ne priznaje dvojno državljanstvo.
U Berehovu, malom gradu u Zakarpatju, oko 3 milje (2 kilometra) od mađarske granice, Orbanova vlada je pomogla da se uspostavi kampus Kolegijuma Matija Korvin, konzervativne privatne obrazovne ustanove koja se može pohvaliti 23 lokacije u Mađarskoj i susednim zemljama.
MCC je od mađarske vlade dobio donacije vredne više od 1,5 milijardi dolara i deluje kao centar za obuku za ono što Orban nada da će biti buduća politička elita zemlje. Dok su mađarski učenici secirali svinjsko srce na školskom vikendu biologije, što je deo nastavnog plana i programa osmišljenog da dopuni časove mađarskog jezika u državnim školama u Zakarpatju, postavljali su pitanja i dobijali odgovore na svom maternjem jeziku.
MCC kaže da nudi nekoliko stotina časova učenika iz tema kao što su robotika, medijska i internet pismenost koje nisu dostupne u državnim školama u Ukrajini ni na jednom jeziku.
Milan Constantinovits, zamenik direktora za stručne poslove MCC-a, rekao je da je u multietničkom okruženju Zakarpatja „veoma važno da je pitanje identiteta dobro formulisano... Devedeset odsto mađarskih studenata koji dolaze ovde sasvim je sigurno da su smatraju mađarski svojim primarnim identitetom.” Ipak, rekao je, MCC nastoji da usadi toleranciju i poštovanje među kulturama regiona i nudi časove ukrajinskog za mađarske učenike koji ga uče kao drugi jezik. Koegzistencija je, rekao je, odavno bila zadata, pre nego što su širi sukobi zahvatili region.
„Veoma često etničke tenzije koje ulaze u ovaj multietnički prostor dolaze spolja“, rekao je on. „Stanovnici koji žive jedni pored drugih, starosedeoci ovog kraja, u suštini nemaju problema jedni sa drugima. Mnogo puta je ovo veštački generisano rasplamsavanje tenzija."
Sastanak u ponedeljak između Sijartoa i ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebe — njihov prvi od početka rata u februaru 2022. — kao i planovi da se Orban sastane sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, ukazuju na delimično otapanje. Ali mađarska vlada je ostala čvrsta da uprkos poboljšanju uslova za Mađare u Zakarpatju, još uvek nije spremna da u potpunosti podrži Ukrajinu. To će, rekao je Zubanić, zahtevati veće napore sa obe strane.
„Diplomatija je delimično visoka umetnost, ali ponekad više liči na pozorište nego na stvarni život“, rekao je on. „Ali bez obzira na ovo, sada moramo da idemo sa specifičnostima, i mislim da ima mnogo više zajedničkog između stranaka nego što ih razdvaja, ali za to je potrebna i politička volja.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
