U Evropu ušlo skoro 30 miliona migranata ove decenije

"Ostrvo Lampaduza je i danas prvo stajalište za veliki broj migranata, a kriza je kulminirala 2015. ratom u Siriji. Rute su se promenile i Zapadni Balkan je došao u središte ove teme kao tranzitna ruta, ali ne i krajnja destinacija što je pokazalo koliko je ova oblast iz bezbednosnog ugla značajna za EU", rekla je ona.

UKRAJINSKA GENIJALNOST: Predložili da Evropske zemlje daju deo svog BDP-a za njih

Prema njenim rečima, Srbija je pokazala izuzetnu operabilnost da sa problemom migracija na adekvatan način izađe na kraj, dok države EU nisu podjednako reagovale.    

"Imamo Mađarsku koja je podigla žičanu ogradu na granici sa Srbijom koja i danas postoji. Veliki broj migranata je ugrozio određene evropske vrednosti jer unutrašnje granice u EU nisu slobodne kao što su bile u periodu pre krize jer postoje kontrolni punktovi na graničnim prelazima između određenih država članica što izaziva i negativne reakcije", objasnila je Joksimović.

Regionalni direktor Hanns Seidel fondacije za Jugoistočnu Evropu Klaus Flajzinger izjavio je da je većina balkanskih zemalja tranzitno područje za migrante, ali da za Srbiju ne može da se kaže da je samo tranzitna država jer za ljude iz Rusije predstavlja zemlju destinacije.

"Migrantska kriza je buknula tokom 2015. i 2016. godine, ali ona još uvek nije gotova. Još uvek se ulažu zajednički napori da se na pravnom nivou suzbije nelegalna migracija. Međutim, još uvek nam nedostaje jednistvo i jednoglasnost zbog čega treba razgovarati o tome da bismo pronašli neka zajednička rešenja", poručio je Flajzinger.

On je napomenuo da je Srbija nedavno dobila pohvalu od Federalne kancelarije za izbeglice Nemačke zato što je delotvorno upravljala granicom na prelazima sa Mađarskom. Prema njegovim rečima, migrantska kriza utiče na sve sfere života, preko ekonomije, demografije, pa do kulture. 

MERC: Rešavanje rata u Ukrajini može potrajati više meseci

Ambasadorka Nemačke Anke Konrad istakla je da pravo na azil nije nedodirljivo, kao i da je u koalicionom sporazumu nove nemačke vlade navedeno da migrantska politika mora da bude jasna, pravična i da uzme u obzir situaciju u Nemačkoj.

"Mere koje ćemo doneti u narednim mesecima da bismo smanjili ilegalnu migraciju se odnose na odbijanje zahteva za azil ukoliko je lice već tražilo azil u nekoj drugoj državi, kao i na proširivanje spiska bezbednih zemalja da bismo ponudili mogućnost da se ilegalni migranti vrate u svoje zemlje porekla", najavila je Konrad.

Kako je rekla, Nemačka će biti prinuđena da deportuje migrante koji čine krivična dela i koji predstavljaju opasnost za tu državu.

"Mi smo počeli da zaključujemo sporazume o migrantima sa zemljama njihovog porekla da bismo kontrolisali nelegalnu migraciju ka Nemačkoj, ali i da bismo obezbedili i olakšali povratak u te zemlje njihovim državljanima koji su na nelegalan način ušli u Nemačku", rekla je nemačka ambasadorka.

Ambasador Velike Britanije Edvard Ferguson izjavio je da dobro regulisane migracije mogu da donesu korist i migrantima i državama u koje su se naselili.

"U Velikoj Britaniji 21 odsto radnika nije rođen u našoj državi, dok 17 odsto ljudi koji rade u oblasti zdravstva čine migranti i ti ljudi su od ogromnog značaja i praktično su nezamenljivi. Oni doprinose našem budžet, plaćaju porez i možemo da zaključimo da su nam potrebni migranti", rekao je on.

ERDOGAN: Nemam nameru da se ponovo kandidujem za predsednika

Ferguson je dodao da britanska vlada želi da se pozabavi pitanjem kriminala, a naročito pitanjem krijumčarenja robe i ljudi.

"Krijumčari zarade velike svote novca tako što švercuju robu, ali i same ljude. To nije prihvatljivo i mi pokušavamo da razmišljamo o tome u kontekstu koordinacije. Potrebno je da imamo dobru saradnju sa međunarodnim partnerima i dobru bilateralnu saradnju sa EU", rekao je Ferguson.

Ambasador Italije Luka Gori izjavio je da za migrantsku krizu ne postoje brza rešenja, već da je neophodno kreirati strategiju da bi se tim problemom upravljalo na adekvatan način.

"Italija već nekoliko godina insistira na novim pravcima jer mi hoćemo da se ovim pitanjima bavimo u skladu sa sentimentom građana u Evropi. Naši građani zahtevaju da budemo otvoreni za migrante koji žele da rade ili studiraju, ali da se borimo protiv trgovine ljudima, neregularnih migracija i da imamo sistem repatrijacije koji funkcioniše", napomenuo je Gori.

Italijanski ambasador je rekao da je usvojen novi pakt o migracijama i azilu koji omogućava da se države pitanjem migracija bave na odgovorniji i više strukturiran način, ali i zahteva veću solidarnost između država članica EU.

Komesarka za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević je rekla da je svaki deseti stanovnik Srbije bio izbeglica ukoliko se sagleda celokupna populacija srpskog društva.

"Od 1992. do 1995. je u Srbiju došlo preko 600.000 Srba koji su izbegli iz BiH i Hrvatske. Nakon toga, od 1995. do 1997. je preko 400.000 ljudi primilo državljanstvo Srbije i to je bio najveći proces integracije izbeglica u Evropi posle Drugog svetskog rata. U Srbiji još uvek imamo oko 200.000 interno raseljenih Srba sa prostora AP Kosovo i Metohija", rekla je Stanisavljević.

Lavrov dobio najviši orden od Putina (VIDEO)

Ona je istakla da se Srbija, kao i Evropa, od 2015. susreću sa novom slikom migracija u kojima je za deset godina kroz Srbiju prošlo više od milion i po ljudi.

"Evropske države su imale humani pristup, ali se sve više pojavljuje slika da migracije sa sobom nose samo iregularne tokove. Moramo da podvučemo da migracije nisu loš proces i one postoje otkako postoji i svet, a na neki način su ga i oblikovale. Ipak, ono što je uvek potrebno jeste efikasno upravljanje samim migracijama", rekla je ona.

U panel diskusiji "Evropa, EU i problem migranata" su učestvovali evropski oficir za vezu za migracije pri Delegaciji EU u Srbiji Ričard Goldšmit i predstavnik Visokog komesara UN za izbeglice u Srbiji Sofiane Adjali.

Glas javnosti /U01S