SVE VIŠE HAKOVANJA: Evo čime se sajberi služe
Autor: Glas javnosti
U Srbiji raste broj korisnika interneta, ali većina nema dovoljno informatičkog znanja i postaje lak plen lažnih banaka ili dostavnih službi
Finansijske institucije i organizacije trebalo bi da pojačaju sajber-odbranu sledeće godine, jer će pretnje rasti zbog veštačke inteligencije i pojačane automatizacije, upozorili su stručnjaci kompanije „Kasperski”. U predviđanjima za 2024. godinu, oni prognoziraju porast sajber-napada, zloupotrebu sistema za direktna plaćanja, ponovnu pojavu brazilskih bankarskih „trojanaca” i sve više rizika za poslovanje kompanija.
– Očekuje se porast ovih napada zasnovanih na veštačkoj inteligenciji koji oponašaju legitimne kanale komunikacije. Osim toga, postoji opasnost da će sajber-kriminalci iskoristiti popularnost sistema direktnog plaćanja, što može da dovede do pojave „malvera” i većeg korišćenja trojanaca u mobilnom bankarstvu – kažu stručnjaci „Kasperskog”. Kako za Politiku kaže Vojislav Rodić, IT konsultant, kod nas već postoje različite vrste zloupotreba u slučajevima kada se korisnik navede da „klikne” na poruku koja mu stiže od banke, provajdera ili dostavne službe. Poznati logo ga ne navodi ni na kakvu sumnju, ali u stvari samo malo više informatičkog znanja je dovoljno da se shvati da je reč o prevari.
– Kod nas se sada više kupuje onlajn iz inostranstva i to su paketi koji se duže čekaju. Odjednom kupac dobija poruku koja mu navodno stiže od pošte, carine ili neke svetski poznate dostavne službe. Za većinu korisnika dokaz da je poruka ispravna u stvari je poznati logo kompanije. U poruci je navedeno da bi trebalo da plati neki iznos (obično zanemarljiv) kako bi konačno dobio paket. Kupac bez provere domena sa koga je poslata otvara poruku i kreće da popunjava formular za plaćanje, sa brojem kartice, datumom isteka i kontrolnim brojem. Od tog trenutka ti podaci su spremni za prodaju na „tamnom internetu”, a može se desiti i da će u kratkom roku biti obavljeno više transakcija ili skinut veći iznos novca – objašnjava Rodić. On upozorava da nemaju svi koji danas koriste internet u Srbiji dovoljno iskustva sa tipičnim onlajn prevarama i zloupotrebama. Broj korisnika interneta se, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poslednja tri meseca povećao 2,3 odsto u odnosu na prošlu godinu, a 5,1 procenat u odnosu na 2020. godinu.
– Najveći broj korisnika nema osnovna informatička znanja, ali ih to ne sprečava da koriste sve veći broj novih servisa. To ih čini čestim žrtvama više puta ponovljenih klasičnih scenarija u kojima budu prevareni – kaže naš sagovornik. Kako korisnici da se zaštite od ovih čestih „napada”, poput lažnih poruka koje služe za klasičnu krađu podataka? Rodić kaže da je važno da pre svega, bez obzira na to da li nam logo kompanije koja nam se obraća deluje sasvim u redu, obavezno proverimo domen sa koga se šalje poruka. U samom tekstu mogu se videti jezičke nepravilnosti. Digitalni mamac je i to što je tekst na ćirilici, jer većina kompanija u ovakvim porukama koristi latinicu. Umesto oznake za PDV može biti navedeno VAT, što takođe ukazuje da nije reč o validnom zahtevu ili poruci.
– Zato je neophodan zdravorazumski oprez u svim operacijama u kojima na internetu nekome saopštavate lične podatke, a posebno one finansijske prirode – kaže sagovornik.
Glas javnosti/A03S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
