STALJIN SE VRAĆA (1) Od drvenog pluga do atomske bombe (FOTO)
Autor: Glas javnosti
Da, bio je kult ličnosti ali je bila i ličnost! Kratko - Josif Visarionovič Staljin.
Dužnost vladara je da vodi poverenu mu državu. Procenjujući istorijsku ulogu Staljina, moramo videti u kakom stanju je prihvatio zemlju i u kom obliku je napustio. Upamtimo da se čuda ne dešavaju. Sloboda delovanja državnog lidera oštro je ograničena skupom realnih alternativa. Često je izbor samo “izbor manjeg zla“.
Ruska imperija iz 1913. godine je bila prosperitetna zemlja po kojoj su “tekle reke šampanjca a obale su bile od presovanog kavijara“. Pojedini autori ukazuju na uspeh ruske poljoprivrede, koja je rađala žita “više nego SAD, Кanada i Argentina zajedno” i navodno hranila “pola sveta”. Potom slede rasprave o “industrijskom rastu bez presedana”, o “svetskom liderstvu” u železničkom saobraćaju, o “sjajnom stanju finansija”... Posebna tačka je veliki rast stanovništva, zahvaljujući kome bi, da se očuvala dinastija Romanovih, danas bilo 500-600 miliona Rusa, ako ne i više.
Avaj, sve ovo nije ništa drugo do prelepa bajka, koja brzo bledi u poređenju sa stvarnim činjenicama.
Zaista, Rusko carstvo je znalo vremena veličine i slave. Zenit carstva je bio krajem 18. veka. Uništivši 1812. godine vojsku tadašnje “ujedinjene Evrope“ predvođene M`sje Napoleonom. Ruska vojska je pobedonosno okončala rat i zauzela Pariz. Na Bečkom kongresu 1814-1815. Rusija je zvanično priznata kao velika sila. Međutim. slavne godine su ostale daleko na repu početkom 20. veka. Carstvo je bilo u stanju duboke i sveobuhvatne krize.
Staljin u svom radnom kabinetu
Suprotno tvrdnjama Stolipinovih pristalica (prvi ministar pri Caru Nikolaju Drugom) ruska poljoprivreda nije mogla u potpunosti da prehrani ni svoju zemlju. Rast poljoprivrede jedva da je išao u korak sa rastom stanovništva. Glad je postala redovan gost na ruskom selu. Uprkos tome, značajan deo pšenice je izvožen u inostranstvo.
Zaostajanjem u industrijskom razvoju Rusija je gubila i vojnu moć. Posle pobede nad Napoleonom, carska Rusija nije dobila nijedan rat sa dostojnim protivnikom. Izvojevane su pobede nad zaostalim azijskim državama: Turskom, Iranom, Кinom, kao i nad poljskim i mađarskim pobunjenicima. Carska Rusija je izgubila Кrimski rat a uspela da izgubi i rat sa Japanom 1905. godine.
U pogledu proizvodnje novih vrsta oružja, Rusija je bila nekoliko puta inferiornija od Engleske, Francuske i Nemačke. Nedostatak savremenog oružja velikodušno je plaćen krvlju ruskih vojnika. Jedanaest dana strašne tutnjave nemačke teške artiljerije... Pukovi, iscrpljeni do poslednjeg stepena, odbijali su jedan napad za drugim - bajonetima! Кrv se prolila, redovi redili, grobne humke rasle... Dva puka su skoro uništena - jednom vatrom.
Na užas spoljnih i unutrašnjih neprijatelja, Rusija je dolaskom boljševika spasena od raspada. Među onima koji su spasli Rusiju od uništenja tokom građanskog rata bio je i Staljin, koji je bio član Revolucionarnih vojnih saveta više frontova i RVS Republike.
Iskreno, treba reći da je značajan deo boljševičkih vođa smatrao događaje u Rusiji samo uvodom u svetsku revoluciju. Viđen je nedostatak patriotizma, prezir prema svojoj otadžbini i ruskom narodu. Za razliku od njih, Staljin i njegovi istomišljenici su se zalagali za izgradnju socijalizma i stvaranje jake i nezavisne države.
Postepeno, od formalnog "generalnog sekretara" Staljin postaje stvarni lider partije i države. Rusija, zaostala u industrijskom razvoju, izgubila je još deset godina kao rezultat građanskog rata. “Nova ekonomska politika“, ozloglašeni NEP, koji su toliko veličali fajteri Gorbačovljevog “socijalizma sa ljudskim licem“ nije doneo ništa osim gubljenja tempa oporavka. Činjenica da će uskoro početi novi svetski rat bila je sasvim očigledna. Staljin je ispravno primetio i rekao:
- Mi smo 50-100 godina zaostajali za naprednim zemljama. Moramo da smanjimo ovu razliku za deset godina! To ćemo učiniti, ili nas neće biti! Slomiće nas.
Šone Ninin
Nastaviće se…
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
