On ne želi da ode. “Hoću da ostanem ovde i da se pobrinem za poslednju”, rekao je iz svoje kuće u kontaminiranoj karantinskoj zoni. “Nakon toga želim da umrem, bio to dan ili sat kasnije”, dodao je.
Do sada je u svom vrtu sahranio 23 mačke. Pazi na još 41 mačku u svom domu i još jednoj praznoj zgradi na svom imanju. Kato hranu za mačke lutalice ostavlja u spremištu koje greje. Takođe je spasio psa Počija.
The man who never left Fukushima: For a decade and despite potential danger, Sakae Kato stayed behind to take care of abandoned cats. pic.twitter.com/QHdZIKNG1e
— SCMP News (@SCMPNews) March 11, 2021
Taj 57-godišnjak, nekada vlasnik malog građevinskog preduzeća, kaže da je njegovu odluku da ostane dok je 160.000 ljudi evakuisano iz toga područja delom postakao šok koji je doživeo pronalazeći mrtve kućne ljubimce u napuštenim kućama u čijem je rušenju učestvovao.
Mačke su mu takođe dale razlog da ostane na zemljištu koje je već tri generacije u vlasništvu njegove porodice.
Ne želim da odem, volim da živim u ovim planinama”, rekao je stojeći ispred svoje kuće koju sme da poseti, ali, tehnički, u njoj ne sme da spava.
Dvospratna drvena konstrukcija u lošem je stanju. Trule podne daske propadaju. Prepuna je rupa u kojima su zidni paneli i crepovi izbačeni snažnim potresom zemlje prošlog meseca, pobuđujući zastrašujuća sećanja na razorni potres 11. marta 2011. godine, koji je izazvao cunami i nuklearnu katastrofu. “Moglo bi trajati još dve ili tri godine. Zidovi su počeli da se naginju”, rekao je Kato.
Dekontaminacija na poljima u blizini njegove kuće signal je da će se ostalim stanovnicima uskoro omogućiti povratak. Procenjuje da mesečno troši 7000 dolara na svoje životinje, od čega deo za kupovinu pseće hrane za divlje svinje koje se okupljaju blizu njegove kuće u zalazak sunca. Poljoprivrednici ih smatraju štetočinama, a takođe ih krive za rušenje praznih domova.
(Glas javnosti)