PROTESTI, KORONA, SMENE VLASTI! Događaji koji su obeležili 2021. u svetu
Autor: Glas javnosti
Godina koju danas ispraćamo počela je i završava se u svetu u znaku korone ali i mnogih turbulentnih događaja.
KORONA
Iako su se mnogi nadali da će se, sa početkom vakcinacije, život vratiti u normalu u 2021. godini, korona virus je nastavio da se širi, stvarajući nove mutacije, koje su dovele do još bržeg zaražavanja. Vlade širom sveta su se utrkivale da vakcinišu stanovništvo, a siromašne zemlje pokušavale da obezbede doze.
Više od 7,4 milijarde doza vakcine dato je u 184 zemlje u prvih 11 meseci, ali je bilo mnogo i onih koji su protestovali protiv uvođenja obavezne vakcinacije i kovid propusnica širom sveta.
Sa napretkom vakcinacije države su otvorile granice, ali su Olimpijske igre u Tokiju održane pred praznim tribinama.
S pojavom novih sojeva poput delta plusa i omikrona, ponovo je počelo uvođenje restriktivnih mera širom sveta i zatvaranje granica, a mnogi gradovi otkazali su novogodišnje proslave.
BAJDEN LIDER SAD
Amerika je u januaru dobila novog predsednika, demokratu Džozefa Bajdena, a njegovom dolasku na vlast prethodili su nemiri koji su kulminirali upadom u Kongres pristalica odlazećeg lidera, Donalda Trampa. Tokom četvoročasovne okupacije Kongresa od Trampovih pristalica život je izgubilo pet osoba, a svet je ostao u dilemi koliko je Amerika obećana zemlja demokratskih načela.
.png)
AVGANISTAN, POVRATAK TALIBANA
Avganistanski ekstremisti talibani preuzeli su vlast u zemlji sredinom avgusta, mirnim zauzimanjem glavnog grada Kabula i ulaskom u predsedničku palatu. Svega nekoliko nedelja pre predviđenog konačnog povlačenja američkih i NATO snaga, talibani su blic ofanzivom zauzeli veći deo zemlje.
Talibani su 19. avgusta proglasili Islamski Emirat Avganistan, što je bio zvaničan naziv u vreme njihove prethodne vladavine, okončane američkom invazijom.
ODLAZAK ANGELE MERKEL
Posle 16 godina sa mesta prve kancelarke Nemačke otišla je Angela Merkel, a izbor nove vlade, nazvane Semafor koalicija, ostao je u senci njenog odlaska. Njenu vladavinu obeležio je niz kriza, globalna finansijska, evropska dužnička, migracije i korona, a skromna naučnica mudrom diplomatijom uspela je da ih savlada. Kao znak okončanja jedne ere dočekan je i izbor Fridriha Merca, stalnog suparnika Merkelove za lidera CDU.
MIGRANTSKA KRIZA
U ovog godini došlo je i do migrantske krize na granici Belorusije sa Poljskom, Litvanijom i Letonijom.
EU je optužila predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka da je orkestrirao krizu tako što je ohrabrivao migrante da dođu u zemlju, a zatim ih dovodio na granicu sa EU, dok je on odbacio te optužbe i okrivio Zapad za nastalu situaciju.
SKOK CENE GASA
Globalna energetska kriza donela je nagli skok cene gasa i nestašicu struje u mnogim delovima sveta. Na rasplamsavanje krize uticali su problemi sa snabdevanjem gasom iz Rusije, kvarovi u nuklearnim elektranama u Francuskoj i slabi vetrovi, pa je poraslo oslanjanje na energiju prirodnog gasa. Tokom pandemije korone izvoz gasa iz Rusije u Evropu opao je, smanjene su zalihe, a porasla cena. Rusija je odbacila optužbe da usporava isporuke gasa zbog dozvole za gasovod Severni tok 2 i za skok cena krivi špekulante na tržištu.
NOVA KRIZA U ODNOSIMA ZAPADA I RUSIJE ZBOG UKRAJINE
Ruske vojne vežbe i gomilanje vojnika u blizini granica Ukrajine u drugoj polovini godine izazvali su zabrinutost SAD, NATO-a, Evropske unije i brojnih zapadnih zemalja, a krajem godine porasla je napetost zbog straha od mogućeg napada Rusije na Ukrajinu, iako je Moskva u nekoliko navrata demantovala da ima takve namere.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 7. decembra, na video sastanku sa američkim kolegom Džozefom Bajdenom, zatražio bezbednosne garancije i uveravanja da NATO neće nastaviti da se širi na istok. Putin je to ponovio i na godišnjoj konferenciji za novinare 23. decembra. Bajden je Putina upozorio da će Rusiji biti uvedene oštre sankcije, uključujući ekonomske u slučaju „vojne eskalacije“ u Ukrajini.
Kijev kategorički odbija da odustane od plana pridruživanja alijansi, koji je formalno na stolu od 2008. godine. NATO je saopštio da će biti spreman za jačanje mera izgradnje poverenja ako Rusija preduzme konkretne korake za smanjenje tenzija. Pojedini analitičari veruju da je gomilanjem snaga na granici sa Ukrajinom Putin upravo hteo da privoli Bajdena da krene u pregovore o ukrajinskom žarištu. Ruski predsednik smatra da su SAD igrale glavnu ulogu u rušenju proruskog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča 2014. godine, a da sada šalju naoružanje i obučavaju ukrajinsku vojsku.
SKINI APLIKACIJU
.png)
