Pola miliona ljudi trenutno izdržava doživotnu robiju

Najviše zatvorenika ima SAD, a najmanje San Marino, a svega tri odsto osuđenih da ostatak života provedu iza rešetaka su žene

Više od 11 i po miliona ljudi trenutno je u zatvorima širom sveta, a taj broj nastavlja da raste iz godine u godinu. Oko po­la mi­li­o­na nikada neće izaći na slobodu jer izdržavaju kaznu doživotnog zatvora. Svaki peti zatvorenik na svetu u kazamatu je u SAD, a sva­ki sed­mi osu­đe­nik u toj zemlji ostaće doživotno iza rešetaka.

Ovo su podaci londonskog Instituta za kriminološka istraživanja koji ističe da je u po­sled­nje tri de­ce­ni­je broj onih ko­ji će osta­tak ži­vo­ta pro­ve­sti na ro­bi­ji je utro­stru­čen. Mno­ge ze­mlje uve­le su ovu ka­znu u svoj si­stem uki­da­ju­ći smrt­nu.

Do­ži­vot­na ro­bi­ja iz­ri­če se sve če­šće i taj trend na­sta­vi­će da ra­ste. Dok je 2000. go­di­ne 261.000 osu­đe­ni­ka ka­žnje­no da za­u­vek osta­ne u za­tvo­ru, već 2014. go­di­ne ovaj broj iz­no­sio je 479.000, što je rast od 84 od­sto. 

ZVANIČNI IRAN: Imamo nafte i gasa za narednih 100 godina

Ka­zna do­ži­vot­nog za­tvo­ra mo­že se iz­re­ći u 183 dr­ža­ve. U ne­kim zemljama sud može da dosudi ka­zne od 99 go­di­na ili čak ne­ko­li­ko ve­ko­va, iako se for­mal­no to ne zove doživotni zatvor. U 144 dr­ža­ve za­kon u izvesnim situacijama pred­vi­đa šan­su da zatvorenik ne osta­ne iza bra­ve dok ne umre, dok je u ostalim za neke zločine predviđen život iza rešetaka, bez ikakve mogućnosti izlaska na slobodu.

Svega tri odsto najstrože kažnjenih osoba su žene. Taj pro­ce­nat je znat­no ma­nji od ukup­nog od­no­sa žen­ske i mu­ške za­tvor­ske po­pu­la­ci­je, a osam dr­ža­va (Ru­si­ja, Al­ba­ni­ja, Azer­bej­džan, Be­lo­ru­si­ja, Ka­zah­stan, Kir­gi­stan, Mol­da­vi­ja i Uz­be­ki­stan) čak za­bra­nju­je da se že­ne osu­de na do­ži­vot­ni za­tvor. Ni­jed­na država na sve­tu ne osu­đu­je na do­ži­vot­ni za­tvor ma­lo­let­ni­ke, osim ne­kih u sa­sta­vu SAD, ko­je ta­ko ka­žnja­va­ju čak i de­cu ako po­či­ne ubi­stvo. U Americi je 12 dr­ža­va ima­lo u svo­jim za­tvo­ri­ma 8.300 oso­ba ko­je su osu­đe­ne ili na do­ži­vot­ni za­tvor ili na ka­znu du­žu od 40 go­di­na zbog zlo­či­na ko­je su po­či­ni­le kad su bi­le ma­lo­let­ne.

Za­kon je u ne­kim ze­mlja­ma ta­kav da su­di­je ne­ma­ju iz­bo­r u ve­zi sa iz­ri­ca­njem ka­zne za najteža krivična dela i če­sto po­sto­je sa­mo dve op­ci­je – smrt­na ili do­ži­vot­na ka­zna. 

Evrop­ski ko­mi­tet za spre­ča­va­nje tor­tu­re zabeležio je da su u ne­kim dr­ža­va­ma osu­đe­ni­ci na do­ži­vot­ni za­tvor pod po­seb­nim bezbednosnim re­ži­mom i da borave odvo­je­no od drugih za­tvo­renika. Stro­gi re­žim pod­ra­zu­me­va i ve­zi­va­nje li­si­ca­ma, a iz će­li­ja do dru­gih pro­sto­ri­ja spro­vo­de ih ču­va­ri u prat­nji po­seb­no ob­u­če­nih pa­sa. Njih zo­vu „naj­go­ri od naj­go­rih” jer se smatra da su sprem­ni na bi­lo, svesni da ne­ma­ju vi­še šta da iz­gu­be.

U Italiji, Belgiji i Nemačkoj uhapšeno 25 osoba povezanih sa mafijom Ndrangeta

U Šved­skoj je spi­sak kri­vič­nih de­la za ko­ja se mo­že iz­re­ći do­ži­vot­na ro­bi­ja ve­o­ma du­ga­čak. To su: ubi­stvo, ot­mi­ca, pa­lje­vi­na, sa­bo­ta­ža, opa­sno uni­šta­va­nje imo­vi­ne, špi­ju­na­ža, te­ro­ri­stič­ki zlo­či­ni, po­bu­na, ugro­ža­va­nje jav­nog zdra­vlja ši­re­njem za­ra­ze ili otro­va, ne­lo­jal­nost pri pre­go­va­ra­nju sa stra­nim sna­ga­ma, tr­go­vi­na mi­na­ma, ka­set­nim bom­ba­ma, he­mij­skim ili nu­kle­ar­nim oruž­jem, iza­zi­va­nje nu­kle­ar­ne eks­plo­zi­je, iz­da­ja, ge­no­cid.

Šved­ska je čak pred­vi­de­la do­ži­vot­ne ka­zne za slu­čaj ra­ta – po­bu­na, ne­po­slu­šnost, pot­ko­pa­va­nje vo­lje za bor­bu, na­pu­šta­nje, neo­vla­šće­na ka­pi­tu­la­ci­ja, pa čak i za po­ma­ga­nje u na­bro­ja­nim de­li­ma.

U Srbiji je na doživotni zatvor osuđeno pet osoba, dok kaznu od 40 godina zatvora izdržava oko 90 zatvorenika. Sankcija doživotnog zatvora nedavno je ukinuta čoveku koji je ubio, pa zapalio ženu i njemu će se suditi ponovo. Ova kazna je u Srbiji uvedena od 1. decembra 2019. i može da bude izrečena za 11 oblika najtežih krivičnih dela, odnosno teških ubistava.

Zanimljiv je podatak da je od 2000. godine do danas svetska zatvorska populacija porasla za 20 odsto, što je za dva procenta više od porasta ukupnog broja stanovnika širom sveta, koji iznosi 18 odsto. U Okeaniji je taj broj povećan za 60 odsto, a u južnoameričkim državama za čak 145 procenata.

Nasuprot tome, u Evropi je populacija u zatvorima od 2000. godine manja za čak 21 odsto, na šta je najviše uticalo smanjenje broja zatvorenika u Rusiji od čak 40 odsto.

Institut za kriminološka istraživanja (ICPR) univerziteta Birkbek iz Londona navodi da su SAD po broju zatvorenika na ubedljivom prvom mestu u svetu, sa više od 2,2 miliona. Više od 1,65 miliona ljudi boravi u zatvorima širom Kine. U Rusiji iza rešetaka živi oko 640.000 ljudi, sledi Brazil sa 607.000, Indija sa 418.000, Tajland sa 311.000, Meksiko sa 255.000 i Iran sa 225.000 zatvorenika.

U Rusiji prihodi od nafte i gasa u maju mnogo veći od očekivanog

Sejšeli su država s najvećim brojem zatvorenika po broju stanovnika. Na svakih 100.000 ljudi koji žive na Sejšelima, 799 je u zatvorima. Na drugom mestu su SAD sa 698 zatvorenika na 100.000 građana, slede Turkmenistan, Kuba, El Salvador, Tajland, Belize, Rusija i Ruanda. Institutu nisu bili dostupni podaci o stanju u zatvorima u Severnoj Koreji, dok južni sused važi za državu s izuzetno velikim brojem ljudi iza rešetaka.

U Evropi, najviše zatvorenika ima Velika Britanija – više od 85.000. U Poljskoj je iza rešetaka 71.000 ljudi, a nešto manje ima ih u Ukrajini. Između 60.000 i 63.000 zatvorenika imaju Nemačka, Francuska i Španija, dok ih je u Italiji oko 52.000.

Londonski institut navodi da je država s najmanjim brojem zatvorenika u svetu San Marino, sa svega devet osoba i one borave u jedinom zatvoru u toj državi koji je predvideo mesta za osam osoba. Jedna od ovih osoba je žena.

Istraživanja beleže podatak da Romi čine 40 odsto zatvorske populacije u Mađarskoj, uprkos tome što čine svega šest procenata ukupnog broja stanovnika. U Australiji, broj domorodaca u zatvorima iznosi 27 odsto, a čine svega dva procenta žitelja te zemlje.

O zatvorskoj populaciji svojevremeno je govorio Nelson Mendela, bivši predsednik Južnoafričke Republike koji je iza rešetaka proveo skoro tri decenije. „Niko zaista ne poznaje jedan narod dok se ne nađe u zatvoru u toj zemlji”. Neki kriminolozi koji se bave istraživanjem zatvorske polulacije smatraju da je najbolji način da se razume neki narod da se shvati ko odlučuje o tome ko i zbog čega ide u zatvor.

SKINI APLIKACIJU