Ovo je razlog zašto mnoge žene u Kini neće da budu majke
Autor: Glas javnosti
Ne mogu sebi da priuštim decu, kaže Glorija, koja je udata i u tridesetim je godinama.
Ona je izračunala da bi je koštalo oko 2.400 dolara mesečno, pored drugih već postojećih izdataka, da odgaja dete tamo gde živi u Kini.
"Bilo bi to 3.000 jena, odnosno 436 dolara, za dnevne troškove kao što je hrana, 2.000 jena, odnosno 291 dolar, za vrtić, 1.000 jena ili 145 dolara za povremeno čuvanje ako je potrebno i najmanje 10.000, odnosno 1.456 dolara, za školovanje", ispričala je ona.
Glorija radi honorarno kao nastavnica u osnovnoj školi u pokrajini Guangdung, u južnoj Kini.
Prosečna primanja onih koji rade u privatnom sektoru u tom delu zemlje su oko 6.000 jena mesečno ili 873 dolara.
Kao jedino dete u svojoj porodici, zbog kineske politike jednog deteta, ona kaže da mora da se usredsredi na isplaćivanje hipotekarnog kredita i na štednju novca za ostarele roditelje.
Kina prolazi kroz demografski preokret: njena populacija je u opadanju prvi put posle šest decenija. Novi podaci pokazuju da većina Kineskinja želi samo jedno dete ili ne želi decu uopšte.
Procenat Kineskinja koje nemaju decu skočio je sa šest odsto iz 2015. godine na 10 odsto 2020. godine, prema skorašnjoj anketi Kineskog istraživačkog centra za stanovništvo i razvoj.
I dok druge azijske zemlje, kao što su Singapur, Japan i Južna Koreja, takođe imaju natalitet koji iznosi manje od dva, većina ljudi tvrdi da i dalje želi dvoje dece. U Kini to nije slučaj.
"U ovom smislu, Kina je izuzetak, zato što ne samo da je stvarni natalitet nizak, već su i želje za natalitetom niske", kaže doktor Šuang Čen, vanredni profesor međunarodne socijalne i javne politike u Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.
Politički savetnici imaju različite predloge kako pospešiti natalitet.
Predlažu pomoć neudatim ženama da zamrznu jajne ćelije i da se ukinu školarina i troškovi nabavke udžbenika od vrtića do fakulteta. Druga ideja je da se deci sa nevenčanim roditeljima dodele ista prava.
U Kini, deca sa nevenčanim roditeljima imaju poteškoće da dobiju "hukou", zvaničnu registraciju domaćinstva neophodnu za obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i socijalnu pomoć, a troškovi administracije znaju biti visoki.
Visoki troškovi odgajanja deteta jedan su od glavnih razloga zašto Kineskinje ne žele da rađaju.
"Ne želim da donesem novi život u jedno tako nemilosrdno, kompetitivno okruženje", kaže dvadesetdvogodišnja studentkinja Mia.
Žene su pomenule još i negativni uticaj na njihovu karijeru kao jedan od faktora zašto su se odlučile da nemaju decu.
Na razgovorima za posao, žene su se prisetile kako bi ih uvek pitali da li u narednih nekoliko godina planiraju da imaju decu.
One kažu da su, ako odgovore potvrdno, šanse da budu primljene niže ili imaju manje šanse da će napredovati na poslu.
"Ravnoteža između života i posla je faktor koji ističu mnoge Kineskinje u višem obrazovanju kada razmišljaju da li su spremne za bebu", kaže Jun Žou, vanredna profesorka sociologije sa Univerziteta u Mičigenu.
"Rad je za njih samoostvarenje", ističe Žou.
Glas javnosti/ BBC
SKINI APLIKACIJU
.png)
.png)
