Uprkos protivljenju opozicije i manjeg koalicionog partnera u vladi Stranke slobodnih demokrata (FDP), kancelar Olaf Šolc je poručio da je Nemačka postala „zemlja nade” za mnoge imigrante i da je potrebno revidirati proces naturalizacije.
„Svako ko ovde stalno živi i radi trebalo bi da bude u mogućnosti da glasa i bude biran, da bude deo naše zemlje sa svim pravima i obavezama koji to prate. Ovo pravo trebalo bi da bude potpuno nezavisno od porekla, boje kože ili verske pripadnosti”, izjavio je Šolc na forumu za imigraciju upozoravajući da ipak postoje ograničenja zemlje da prihvati sve imigrante kojima je san da dođu u Nemačku.
Kancelar je najavio da će se ubuduće do nemačkog državljanstva dolaziti preko „transparentnog, nebirokratskog” sistema bodovanja, koji je već dugo standardna praksa u drugim članicama EU. Strancima sa stalnim boravkom biće olakšani uslovi za stručnu obuku i studiranje.
Iako je Nemačka „obećana zemlja” za strance, posebno s Balkana i iz Turske, proces naturalizacije pridošlica stagnira i iznosi 1,3 državljanstva na 1.000 stranaca. Prema Eurostatu, broj ljudi koji dobijaju nemačko državljanstvo je ispod proseka u evrobloku, koji iznosi 1,6 na 1.000 osoba.
Prema detaljima procurelog nacrta predloga na 39 stranica, koji je pripremila ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer, imigrantima će biti omogućeno da ubuduće imaju dvojno državljanstvo. Rok da se postane naturalizovani nemački državljanin biće skraćen sa sadašnjih osam na pet godina. Kod migranata koji su pokazali „integracijska dostignuća”, kao što su volonterski rad i izuzetno znanje nemačkog jezika, taj rok bi mogao da bude i samo tri godine. Prema ovoj reformi, i deca migranata rođena u Nemačkoj, ako im jedan ili oba roditelja imaju legalno prebivalište, moći će da dobiju državljanstvo za pet umesto, sadašnjih osam godina.
Pojednostavljivanje procedure za dobijanje nemačkog državljanstva je deo napora vladajuće koalicije da privuče više kvalifikovanih ljudi iz inostranstva. Demografska neravnoteža u kombinaciji s nedostatkom radne snage u ključnim sektorima preti da potkopa nemačku ekonomiju, koja pokušava da se izbori s posledicama pandemije korone i energetske krize izazvane ratom u Ukrajini.
Šolcova vlada već je najavila da joj je cilj da svake godine primi 400.000 novih radnika, tako da će do nemačkih dokumenata lakše dolaziti oni koji imaju stručne kvalifikacije i profesionalno iskustvo. Prema statističkim podacima, u oktobru ove godine nemačko tržište rada imalo je 855.315 slobodnih radnih mesta. Kako piše „Blumberg” pozivajući se na istraživanje minhenskog Ifo instituta, s nedostatkom kvalifikovane radne snage kuburi 54 odsto nemačkih firmi.
Međutim, planove SPD-a i Zelenih za brže davanje nemačkog državljanstva „gastarbajterima” pored opozicionih hrišćanskih demokrata kritikuju i liberali (FDP), treći manji član vladajuće koalicije.
„Sad nije trenutak za pojednostavljivanje procedure dobijanje državljanstva”, kaže glavni sekretar FDP-a Bidžan Đir-Saraj piše „Rajniše post” iz Diseldorfa.
Kako objašnjava čelnik liberala, razlog za takav stav je nedostatak napretka u deportacijama i borbi protiv ilegalne migracije. Po njemu, vladajuća koalicija ne bi smela da načini „drugi korak pre prvog”: „Nemački pasoš treba da dođe na kraju procesa integracije i liberali neće dati podršku obezvređivanju nemačkog državljanstva”, ističe Đir-Saraj.
Šef CDU Fridrih Merc izjavio je da dvojno državljanstvo ne sme postati pravilo, već mora ostati izuzetak. Predsednik demohrišćana smatra da je nemačko državljanstvo samo po sebi vrednost s kojom se mora pažljivo postupati.
„Prethodnih godina dolazak radne snage već je bio olakšan. Ali ono što moramo da sprečimo jeste doseljavanje zbog našeg sistema socijalne zaštite. Ako je to cilj vladajuće koalicije, onda se s time, naravno, nećemo složiti”, rekao je Mer, prenosi „Dojče vele”.