NAUČNICI STRAHUJU ZBOG NOVIH SAZNANJA O MAJMUNSKIM BOGINJAMA : Širiće se i na druge životinje, to nije sve

Epidemiolog zaraznih bolesti i medicinski antropolog sa Univerziteta Kolumbija Morin Miler nije se iznenadila kada je ove nedelje saznala da je italijanski hrt u Parizu postao prvi pas za koji se zna da je dobio majmunske boginje od čoveka.

Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti zajedno sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO) upozoravaju još od početka ove epidemije da bi se bolest mogla proširiti na kućne ljubimce.

Mnogi rutinski načini na koje psi pokazuju naklonost prema vlasnicima - lizanje lica, njuškanje kože, skakanje po posteljini - potencijalni su putevi za prenos virusa. Nude se jasne smernice, kako prenosi Los Angeles Times, kako da se kućne životinje izoluju od zaraženih ljudi i potencijalno zaraženih kućnih ljubimaca jedni od drugih.

Ne samo što bi psi trebalo da budu u stanju da se oporave od virusa baš kao i ljudi, nego oni i nisu vrsta i scenario prenosa sa čoveka na životinju koji brine eksperta.

- Glodari me plaše. Ako se virus uspostavi kod divljih životinja poput pacova ili veverica, njegovo iskorenjivanje postaje eksponencijalno teže. Umesto da bude ograničen na ljude, on bi se nastanio u bezbrojnim sićušnim vektorima koji bi zauzvrat mogli da zaraze druge životinje, kućne ljubimce i ljude. Žao mi je hrta, ali postoji jasan protokol o tome kako treba da se nosi sa zaraženim kućnim ljubimcima. Brinula bih se o tome samo sa prelivanjem virusa na glodare - ističe naučnik.

Ona u toj bojazni nije sama. Mogućnost da majmunske boginje postanu endemske kod glodara – red sisara koji je poznat po svojoj izdržljivosti, pokretljivosti i efikasnosti u širenju patogena – je nešto što drži "budnom noću" Ane Rimoin, epidemiologa UCLA koja je proučavala majmunske boginje poslednje dve decenije.

- To je svakako moguć scenario i što više mogućnosti virus ima da se širi, to više prelazi iz verovatnog u moguće. U SAD je zabeleženo više od 13.500 slučajeva majmunskih boginja od kada je prvi pacijent prijavljen u Bostonu 19. maja. Bolest se širi prvenstveno stalnim kontaktom koža na kožu, a manje efikasno kroz zaraženu odeću ili posteljinu - istakla je Rimoin.

Ogromna većina slučajeva zaraze u trenutnoj epidemiji u Evropi i Severnoj Americi je među muškarcima koji su intimni sa istim polom. Ali kako ističe Miler, nema biološkog razloga zašto su oni jedina rizična grupa.

- A nisu. Ako se virus proširi šire izvan te specifične demografske grupe, postoji velika šansa da će sisari koji nisu ljudi igrati ključnu ulogu. Za razliku od velikih boginja, koje su isključivo inficirale ljude, ovaj poseban ortopoksvirus je manje diskriminirajući u izboru domaćina sisara. Mravojedi, ježevi i činčile se definitivno mogu zaraziti, a sumnja se da su i mnoge vrste pacova i miševa ranjive - poručuje naučnik.

Postoji nekoliko relativno jednostavnih načina na koje bi se virus mogao proširiti na populaciju glodara. Zaraženi kućni ljubimci mogu da ga prenesu kroz ugrize, ogrebotine, izmet ili urin. Glodari koji se zakopavaju u smeće mogu doći u bliski kontakt sa kontaminiranom posteljinom, odećom ili zavojima. Nijedan od ovih ishoda nije siguran, ali su sve realne mogućnosti.

ZABRINJAVAJUĆE : Majmunske boginje za sada otkrivene u više od 50 zemalja

- Moguće je dovoljno da to shvatimo ozbiljno, jer moguće može da se pretvori u verovatno, a mi ne želimo da se to desi. Kada čekate da reagujete dok ne budete sigurni da postoji problem, često je prekasno - poručuje Džozef N.S. Eisenberg, epidemiolog sa Univerziteta u Mičigenu.

U prošlim epidemijama koje su uključivale ovaj virus boginja, životinje - posebno glodari - bile su primarni izvor prenosa na ljude.

Bolest je endemična u ruralnim delovima zapadne i centralne Afrike. Širi se bliskim kontaktom sa zaraženim životinjama, obično tokom lova, poljoprivrede ili, u mnogim slučajevima dece, igranja sa vevericama.

Naučnici još nisu potvrdili koje vrste divljih životinja su prirodni domaćini virusa, ali je SZO identifikovala glodare kao najverovatnijeg kandidata. Ptice, gmizavci i vodozemci nisu osetljivi na druge vrste ortopokvirusa, grupu koja uključuje boginje majmuna i njegovog daleko smrtonosnijeg rođaka velikih boginja.

SZO PRELOMIO: Majmunske boginje neće postati pandemija

Naziv je pogrešan, jer se virus mnogo češće nalazi kod glodara nego kod primata. Ortopoksvirusi se često nazivaju po životinjama kod kojih su prvobitno identifikovani, a ovaj je prvi put potvrđen u grupi laboratorijskih majmuna u Kopenhagenu 1958. godine. SZO je ovog meseca objavila da će preimenovati virus i njegova dva primarna soja, koji su prethodno bili označeni prema regionima u Africi u kojima su cirkulisali.

Prethodna epidemija bolesti u SAD bila je izazvana glodarima. Pre devet godina distributer životinja u Teksasu smestio je prerijske pse u iste kaveze kao i egzotične životinje uvezene iz Afrike za koje se ispostavilo da imaju virus. Počevši od trogodišnje devojčice iz Viskonsina koju je ugrizao njen kućni ljubimac prerijski pas, sva 72 sumnjiva ili potvrđena slučaja imala su kontakt sa tim životinjama. Ta epidemija je obuzdana u roku od dva meseca, pre nego što je virus imao priliku da se uspostavi u lokalnoj životinjskoj populaciji.

Trenutno ne postoje poznati životinjski rezervoari za ovaj virus van zapadne i centralne Afrike. Veterinari i epidemiolozi upozoravaju da bi se to lako moglo promeniti.

MAJMUNSKE BOGINJE SE ŠIRE: Zabeležena pojava i u Hrvatskoj

Smernice SZO o izolovanju kućnih ljubimaca sa potvrđenom ili sumnjivom infekcijom imaju za cilj da zaštite zdravlje životinja i da spreče širenje virusa na divlje sisare. Kućni ljubimci izloženi osobi sa bolešću trebalo bi da budu u karantinu od drugih životinja 21 dan. U upozorenju koje podseća na rane dane pandemije korona virusa, agencija upozorava zabrinute vlasnike kućnih ljubimaca da ne brišu svoje životinje sredstvima za čišćenje u domaćinstvu ili hemijskim dezinfekcionim sredstvima.

- Što duže virus ostaje kod nas i što se više vrsta zarazi, to povećava šanse da on cirkuliše među drugim životinjama - kaže Eman Anis, veterinarski mikrobiolog sa Fakulteta za veterinarsku medicinu Univerziteta u Pensilvaniji prenosi Telegraf

Ljudi i njihovi kućni ljubimci mogu da se vakcinišu, ističe, ali „kada jednom stigne u divljinu, bilo bi teško to kontrolisati“.

SKINI APLIKACIJU