Ministri unutrašnjih poslova iz 27-članog bloka zaključili su sporazum, nadajući se da će okončati godine podele još od 2015. godine kada je više od milion ljudi – uglavnom bežeći od rata u Siriji – stiglo u EU preko Sredozemnog mora.
Nemačka Nensi Fezer pozdravila je sporazum kao „istorijski“. Najviši zvaničnik bloka za migracije rekao je da je to situacija „koja je dobitna“ za sve zemlje članice EU.
„Ovo je veliko, veliko dostignuće, koje pokazuje da je moguće raditi zajedno na migraciji. Mnogo smo jači kada radimo zajedno“, rekla je komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johansson.
Ugoštavanje imigranata postaje pitanje koje izaziva sve veće podele u bloku od 2015.
U nemogućnosti da se dogovore kako da podele odgovornost, zemlje EU su se uglavnom fokusirale na smanjenje broja dolazaka, a podaci UN pokazuju da je manje od 160.000 ljudi prošle godine prešlo more u blok od pola milijarde ljudi.
Skoro 2.500 ljudi je poginulo ili nestalo na opasnom prelazu u istom periodu.
Zemlje na južnoj ivici EU, uključujući Italiju i Grčku, dugo su zahtevale veću pomoć kako bi se izborile sa brojem ljudi koji pristižu na njihove obale. Bogatije zemlje, uključujući Nemačku i Švedsku, zazirale su od toga koliko ih je na njihovom tlu.
Istočne zemlje EU, poput Poljske i Mađarske, odbile su da ugoste bilo koga sa pretežno muslimanskog Bliskog istoka i severne Afrike, dok su desničarske i populističke stranke širom bloka podstakle debatu retorikom protiv imigracije.
„Još uvek možete pobediti i izgubiti bilo koje izbore u bilo kojoj državi članici u vezi sa migracijom. To je ilustracija koliko je ovo pitanje sporno“, rekao je diplomata EU uključen u pregovore.
Dok su ministri razgovarali, italijanska premijerka Đorđa Meloni, njen holandski kolega Mark Rute i šef izvršne vlasti EU najavili su posetu Tunisu kako bi razgovarali o ekonomskim i energetskim vezama sa zemljom, kapijom za migraciju Afrikanaca u Evropu.
Ranije u četvrtak, Italija i Grčka su zahtevale izmene predloženog sporazuma u poslednjem trenutku, zalažući se za smanjenje broja ljudi koje bi svaka država prihvatila i blaža pravila za vraćanje ljudi u zemlje van EU.
Prema sporazumu koji je na kraju postignut i koji treba da bude finalizovan uoči izbora za EU 2024. godine, svaka zemlja bi bila odgovorna za određeni broj ljudi, ali ne bi nužno morala da ih primi.
Zemlje koje nisu voljne da prime neregularne migrante i izbeglice koje ad hoc stižu u EU mogle bi da pomognu svojim vršnjacima koji su ih primili u gotovini – oko 20.000 evra po osobi – u opremi ili osoblju.
Sporazum bi uveo novu ubrzanu proceduru na granici za one za koje se smatra da je malo verovatno da će dobiti azil kako bi se sprečilo da se godinama zadržavaju unutar bloka.
Poljska i Mađarska – među najglasnijim glasovima EU protiv prihvatanja imigranata iz mora – usprotivile su se sporazumu, rekavši da bi nacionalni lideri bloka trebalo da se vrate tom pitanju kada se sastanu kasnije u junu. To, međutim, nije poništilo većinski dogovor.
Liberalni kritičari sporazuma rekli su da brza granična procedura rizikuje oživljavanje tragičnih scena koje su se odigrale na grčkim ostrvima pre nekoliko godina stvaranjem još prenaseljenih i neadekvatnijih migracionih kampova na periferiji EU.