Njen naslednik na čelu najveće evropske privrede, ministar finansija Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i italijanski premijer Mario Dragi smatraju se kandidatima za preuzimanje vođe evropskog trona.
Dok nemačka Semafor koalicija, uspostavi red u unutrašnjem političkom saobraćaju, upadljive su ambicije Dragija i Makrona.
Dok je bio prvi čovek Evropske centralne banke, obraćanja "maestra Marija Dragija", kako ga je španski kolega nazvao, slušala su se u tišini. Što je retkost. Na čelu Italije je od februara i već je, nizom mera izvlačeći zemlju iz haosa usled pandemije kovida, stekao titulu najpoštovanijeg političara. Italijani tome nisu skloni.
Predsedavanje EU, od januara pripada Francuskoj. Makron već pokazuje nameru da se do aprila, do kada mu predstoji i trka za reizbor, predstavlja i kao lider Unije.
Biće megalomanskih inicijativa jer je Francuska na međunarodnom planu nekoliko puta ozbiljno ponižena, skandal oko prodaje podmornica Australiji je samo poslednje poniženje. Makron će u naredna četiri meseca pokušati na diskursnom planu, jer se suštinski ništa neće promeniti, da iskoristi situaciju francuskog predsedavanja da bi stvorio privid značaja Francuske u međunarodnim okvirima dok će mu glavni cilj biti reizbor za predsednika, ukazuje Ivica Mladenović, urednik "Mond diplomatika" na srpskom jeziku.
Šolc (63), iskusni političar koji je bio član dve vlade Angele Merkel, mogao bi iskoristiti priliku da postane i njezin evropski naslednik.
Ali analitičari upozoravaju da su se vremena promenila i da "merkelizam" možda neće biti primeren za novo doba. Prihvaćen je kao političar kontinuiteta, iako bez harizme i više okrenut Nemačkoj.
Dok ne se pojavi novi lider, neki analitičari Uniji prognoziraju mračniju budućnost.
Sputana takmičenjem Amerike i Kine i duboko iznutra podieljena, Evropska unija živi u svetu koji se razlikuje od razdoblja kojim je dominirala Merkel, smatraju analitičari.