KLIMATSKE PROMENE KOJE MENJAJU SVET : Zastrašujuće pojave u četiri zemlje Evrope su pokazatelj ne tako lepe budućnosti
Autor: Glas javnosti
Jezero Monbel prostire se na površini od pet i po kvadratnih kilometara na jugozapadu Francuske, u podnožju Pirineja. Ono je raj za divlje životinje, važan izvor navodnjavanja za farmere i vode za lokalne reke, ali i turistički raj. Međutim, posle najsuvlje zime u više od šest decenija, ono je senka onoga što je bilo u prošlosti.
Smanjeni nivoi vode, prizemljeni čamci, bove na napukloj zemlji korita jezera - trenutni izgled jezera Monbel više podseća na onaj koji se može očekivati na kraju užarenog leta, a ne na kraju zime.
Trenutno na oko 28 odsto svog kapaciteta, vodostaji su više nego upola manji u odnosu na one koji su uobičajeni za ovo doba godine.
- U istoriji jezera, stvorenog ranih osamdesetih, ovo je prvi put da je situacija toliko ozbiljna - rekao je Boris Ruke, farmer i vodeća osoba u Nacionalnoj federaciji poljoprivrednika u Ariježu, regionu u kom se nalazi jezero Monbel.
Priče o ovakvim ekstremima danas se mogu čuti širom Evrope.
Dok su u Sjedinjenim Američkim Državama sneg i kiša koji su pogodili Kaliforniju pomogli da se popune rezervoari i olakšaju nemilosrdne suše, zima je daleko manje darežljiva prema mnogim delovima Evrope.
I dalje se oporavljajući od prošlogodišnjeg burnog leta i najgore suše u poslednjih 500 godina, delovi kontinenta su iskusili tako niske nivoe snega i kiše da raste strah od toga šta bi moglo da se sprema kako se leto približava.
Kako se klimatske promene intenziviraju, naučnici kažu da možemo očekivati da će suše i toplotni talasi postajati sve češći i ozbiljniji, što će stvoriti ogroman pritisak na vodne resurse.
Temperature u jugozapadnoj Francuskoj porasle su na 30 stepeni celzijusa u sredu, prema Meteo-Fransu, meteorološkoj službi zemlje. Bio je to najtopliji martovski dan u zemlji od 1900. godine, navodi agencija, a topli početak godine dolazi ruku pod ruku sa izuzetno malim padavinama.
Između januara i februara Francuska je imala više od 30 uzastopnih dana bez značajnih padavina, što je najduži period od kada je 1959. to počelo da se beleži. Osim toga, snežne padavine su bile veoma male, što znači da je bilo manje snega koji bi se otopio i napunio reke u proleće.
- Voda u jezeru Monbel ostaje na nenormalno niskom nivou - rekao je za Si-En-En Frank Solakrup, regionalni direktor Agencije za vodu Adur-Garon, koja pokriva područje koje uključuje jezero Monbel.
Više kiše je palo u martu, ali ni približno dovoljno.
Neposredno preko granice, u Kataloniji, na severoistoku Španije, slična je situacija sa presušenim rezervoarima i nezalivenim usevama.
Prosečan nivo vode u katalonskim rezervoarima je 27 odsto i već postoje određena ograničenja za vodu.
Rezervoar Sau, koji se nalazi oko 100 kilometara severno od Barselone, sada je pun svega devet odsto, prema podacima Katalonske agencije za vodu. Kako je nivo vode opao, pojavili su se ostaci vekovima starog sela i njegove crkve, koji su poplavljeni kada je rezervoar napravljen šezdesetih.
Sredinom marta Katalonska agencija za vode počela je da uklanja ribu u pokušaju da spase neke od njih i zaštiti kvalitet vode u ostacima rezervoara ,od koga zavisi više od pet miliona ljudi.
- Ovo je vanredna mera i usvojena je da bi se očuvao kvalitet vode i da bi se što bolje odgovorilo na potrebe stanovništva - navodi se u saopštenju katalonske vlade.
Vode je toliko malo da su se neki farmeri u regionu okrenuli molitvi. U nedelju su stotine stanovnika planinskog sela Espunjola, 105 kilometara severno od Barselone, predvodile procesiju moleći se za kišu.
Italija, koja se nalazi u „klimatskom žarištu" Mediterana, takođe je teško pogođena.
Na severu Italije, koji je prošlog leta doživeo najgoru sušu u poslednjih 70 godina, planine imaju veoma nizak nivo snega, a jezera su se smanjila, uključujući jezero Komo, koje je popunjeno manje od 18 odsto. Voda u reci Po, koja vijuga severnim poljoprivrednim središtem, blizu je rekordno niskih nivoa, a određeni delovi su „ekstremno suvi“.
Prošlogodišnja letnja suša na severnoj hemisferi bila je 20 puta veća zbog klimatskih promena, prema „World Weather Attributionu", grupi istraživača koji nastoje da u skoro realnom vremenu utvrde koliku ulogu klimatska kriza igra u ekstremnim vremenskim uslovima.
Glas javnosti/24sedam
SKINI APLIKACIJU
.png)
