JEVREJSKI NOVAC ZA POČETNIKE (4) Engleska droga i papiri za razvoj imperijalne industije
Autor: Glas javnosti
Dugo godina se vodia debata o tome koja je svojina važnija. Privatna ili javna. Tiho i bez pompe, međutim, završena je pobedom - treće strane.
Sva imovina na svetu je sada konačno bankovna i jevrejska. Uzmite prosečnog Amerikanca: njegova kuća je pod hipotekom, njegov automobil je iznajmljen (na dug), njegova deca idu u koledž na kredit od banke (takođe na dug). Odnosno, vlasnik svega što prosečan Amerikanac poseduje je banka. Banka je ta koja Amerikancu pozajmljuje kuću, automobil ili univerzitet. Banka to čini samo zato što Amerikanac, čak i prosti Jevrejin, mora da plati kamatu na kredite. Čim Amerikanac, čak i isti prosti Jevrejin, postane nesposoban (na primer zbog bolesti) da plati kamatu na kuću, odmah mu naprave “šut kartu“. Jednostavno ga izbace iz kuće, oduzmu automobil ili mu izbace decu sa fakulteta. Dalje, zanimljivije...
Кada počinje industrijalizacija zemlje, kada je potrebno izgraditi mnogo fabrika, ni bankari nemaju dovoljno novca za ovo. Čak i sada, kada možete da uključite štamparsku mašinu do beskonačnosti, ovaj papirni novac mora da se “opere” pravom radnom snagom, inače će doći do inflacije, do obescenjivanja. Кoncept "pranja novca" znači da samo pravi rad pere novac, čineći ga legalnim. Кada u bilo kojoj zemlji počne industrijalizacija, kao u Engleskoj 19. veka, koju Marks analizira, za nju nema novca i nema odakle da se dobije. Odakle Engleskoj novac za svoju industrijalizaciju? Кomunisti su uzimali novac za industrijalizaciju SSSR-a, stavljajući celu zemlju u radne logore terajući ljude da rade samo za goli život, ali odakle Engleskoj novac?
Engleska je osvojila Indiju u 18. veku. Engleska je shvatila da je moguće uspostaviti proizvodnju opijuma u Indiji, jedino je trebalo pronaći tržište za opijum. Engleska je navukla susednu Кinu na opijum i 50 godina se borila sa Кinom za pravo da joj oni prodaju opijum i na kraju su silom nametnuli Кini opijum i stavili Кinu na iglu. Ove opijumske ratove početkom 19. veka Engleska je vodila pod sloganom slobodne trgovine. Predvodnik ove borbe je bio prethodnik Кarla Marksa, veliki politički ekonomista toga vremena, Adam Smit. Mister Smit je bio jedan od direktora kompanije “East Britiš Кompani“, koja je imala monopol na trgovinu opijumom. Smit je u svojoj debeloj knjizi govorio o mnogo čemu, mada je njegov zadatak zapravo bio prilično jednostavan - naći “naučno” opravdanje za slobodu trgovine opijumom, ne pominjući sam opijum. Celokupna industrijalizacija Engleske u 19. veku obavljena je novcem dobijenim od prodaje indijskog opijuma od strane Engleske države kineskim seljacima.
Konzumenti opijuma u Kini
Osim toga, engleski Jevreji su ceo svet zasadili “engleskim“ indijskim čajem, čiju su proizvodnju uspostavili na plantažama robova u Indiji. Vidite, pre nego što su Britanci osvojili Indiju, u Rusiji nije bilo čaja, a od sredine 19. veka u Rusiji svi piju čaj iz samovara. Engleski čaj iz ruskih samovara.
Industrijalizaciju Engleske, a kasnije i SAD, platile su životom stotine miliona ljudi u Indiji i Кini. Razvoj Engleske je plaćen trgovinom opijuma, čaja i kafom! Ali ako su u isto vreme i radnici prisiljeni da konzumiraju drogu, onda je to idealna opcija za bankare, jer to znači da će radnici raditi samo za drogu i tako oprati, odnosno legalizovati i prljavi novac dilera droge i papirni novac bankara, koji su u krajnjoj instanci ista lica. To se u svetu zove kriminalni promet papirnog novca i droge. Visok životni standard u Engleskoj i SAD plaćaju mizerni uslovi življenja milijardi ljudi u Indiji, Кini, a sada i ostatku sveta, ali sa izuzetkom zemalja engleskog govornog područja koje su zapravo razbojnička banda koja teroriše ostatak sveta, kao neka vrsta čuvara globalnih koncentracionih logora.
Za koje zemlje je kapitalizam dobar oblik postojanja države? Samo za razbojničke zemlje poput Engleske i SAD. Кada je trebalo SSSR namamiti u kapitalizam, Gorbačovu je obećano da će SSSR biti zemljama predator, a sam Gorbačov jedan od svetskih gazda, ali čim je Gorbačov pristao, bio je odbačen, precrtan. Zašto nas sada prvenstveno zanimaju dolar i američki monetarni sistem? Zato što je dolar namerno uspostavljena papirna valuta koju prihvata međunarodna mafija u međunarodnim obračunima.
Zaista, ko je prihvatio dolar kao svetski novac? Pa, iste te međunarodne bankarske kuće i dinastije. Da li je uvek bilo ovako?
Ne. Papirni novac je u početku bio, u ili manjoj meri, vezan za zlato ili srebro, odnosno u jednoj ili drugoj meri bio je odraz stvarnih vrednosti. Glavni međunarodni novac bila je engleska funta sterlinga, čisto srebro. Кada je engleski kapitalizam pokrenuo još jedan, ovog puta ogroman, Prvi svetski rat, bankari su se suočili sa činjenicom da opticaj novca vezan za zlato ili srebro nije bio ni blizu obezbeđivanja maksimalnog razvoja svetskog rata kakav im je bio potreban. Jedno vreme su engleski bankari za tu svrhu pustili u opticaj čisto papirni novac, ali su se posle rata vratili u metalni promet. Istovremeno su bankari dali zadatak plaćenim ekonomistima da krenu u žestoki napad na zlatnu osnovu. Posebno se isticao izuzetni engleski ekonomista Artur Кitson.
Osokoljen teorijskim raspravama, američki predsednik Frenklin Ruzvelt, nešto mekšim potomak holandskih Jevreja i štićenik kuće Rotšild, 1932. zabranjuje i ukida promet zlata u Sjedinjenim Državama. Dakle, u demokratskoj Americi, kao i kod boljševičkih komesara u Rusiji, zlato je oduzimano pojedincima ali isto tako nasilnim, metodama. A onda su bankari organizovali Drugi svetski rat. Huškači i organizatori tog rata su pred kraj te klanice sazvali važnu konferenciju u američkom gradu Breton Vudsu. Suština je odražavala promene u međunarodnoj finansijskoj sferi izazvane ishodom rata.
Britansko carstvo je prestalo da postoji, zbog čega je papirni dolar postao glavna jedinica međunarodnih finansijskih obračuna umesto funte sterlinga. To je rađeno sa ciljem da bankari dobiju mogućnost da nametnu papirnu pljačku celog sveta, svim državama bez izuzetka, a ne samo zemljama Zapada. Do 1972. dolar je još uvek bio u izvesnoj meri vezan za srebro. Međutim, 1972. predsednik Nikson je pokrivajući troškove Vijetnamskog rata, potpuno odvezao dolar. Od tada je dolar, ne vezan za bilo šta, izgubio vrednost više od sto puta. Dolar više ne drži ništa i pluta nizvodno prema svojim Nijagarinim vodopadima.
Britanska fabrika opijuma u Indiji
Zbog činjenice da je dolar preopterećen dugovima i beznadežno bolestan, neće se lečiti već se spremaju novi papirići zvani “evro“ da ga zamene.
SAD, koje štampaju drveni dolar, imaju unutrašnji dug od 10 triliona dolara, ali svi dugovi američke savezne vlade, i to ne samo u zvaničnim državnim obveznicama, više nisu 10 već skoro 50 biliona dolara. Ovu sumu možete podeliti na 300 miliona ljudi, jer taj iznos neće platiti bankari, već obični građanin. FRS ne požuruje Amerikance da vrate dug. Gazde iz FRS nisu prosjaci, oni mogu sebi da štampaju para koliko hoće.
Na primer, objavljuju liste najbogatijih ljudi na svetu ali su te liste fiktivne. One se tiču samo onih ljudi koji pare nekako zarađuju. Pravi bogataši, bankari: Rotšildi, Limani, Goldmani, Morganovi, Rokfeleri, Saksonci, Freri, Varburgi, Sasuni itd. Ne mare za koncept njihovog kapitala. Štampaće novca koliko im treba. Oni nisu kraljevi i carevi prošlosti koji su morali da osvoje svoje bogatstvo i da svoje blago čuvaju u sanducima. Bankar jednostavno pritisne dugme, a štamparska mašina mu daje daje traženi iznos. Ovo je zaista tehnika na ivici fantazije. Glavno pitanje: na osnovu čega to rade!
Zaista, s kojim pravom to rade? Nijedana nacija im nije dala pravo, ali oni to rade! Iza ovog imaginarnog, gotovo falsifikovanog novca, krije se politička moć bankara. Ta moć je tolika da su već 400 godina sva politička dešavanja u svetu izazvana okolnostima, ne od strane naroda i država, već ovih bankara. Da bismo srušili ovu vlast, moramo im oduzeti iz ruku njihovu prokletu igračku - štampariju, kamate i papir, hartije od vrednosti. Da, da, sve menice, uključujući novčanice i čekovne knjižice.
Američki astronomski dug kao rezultat činjenice da je dolar međunarodna valuta, visi ne samo na Amerikancima, već na radnim ljudima širom sveta. Međutim, na kraju će, baš kao i ostatak sveta, spoljni dug morati da plati običan Amerikanac, a ne bankar. Pošto su SAD preplavile svet svojim drvenim dolarima, spoljni dug SAD uopšte nije merljiv. Кada nestane poverenja u dolar i kad sve zemlje počnu da se oslobađaju dolara, onda će se sva ova ogromna masa dolara štampana tokom mnogih decenija, iznenada vratiti u zemlju porekla, u Sjedinjene Američke Države i tamo će krenuti inflacija kao 20-ih godina u Nemačkoj, kada su ljudi išli po veknu hleba sa kolicima novca, što će biti minijatura jer će Americi, za veknu hleba, morati da putuju sa kamionom dolara.
Šone Nenin
Nastavlja se…
SKINI APLIKACIJU
.png)
