IPAK NIJE VREME ZA RADOVANJE: Inflacija u SAD ublažena, ali ne i ukroćena

Inflacija u SAD na godišnjem nivou prošlog meseca je blago pala na 8,5% sa smanjenjem troškova za gorivo, ukazuje Volstrit džurnal.

U indeksu potrošačkih cena u julu nije bilo promena nakon što je rastao 25 uzastopnih meseci da bi u junu bila zabeležena najviša inflacija u SAD od novembra 1981. Bazna inflacija, koji isključuje nestabilne cene energenata i hrane, pala je prošlog meseca na 0,3%, u oštrom kontrastu s junskim rastom od 0,7%.

Visoka inflacija je nusprodukt brzog ekonomskog rasta SAD posle naglog pada usled pandemije COVID-19, čemu su takođe doprinele niske kamatne stope i podsticaji Vlade. Sada se Federalne rezerve suočavaju s izazovom pooštravanja monetarne politike kako bi se ohladilo tržište rada i usporila potražnja dovoljno da se obuzda inflacija, ali ne toliko da se izazove recesije.

Smanjenje potražnje za robom dok potrošači više troše na usluge, kao i poboljšanje lanaca snabdevanja, smanjili su stopu rasta cena robe, što je bio glavni pokretač rasta inflacije, objašnjava Volstrit džurnal, dodajući da je takođe doprinelo usporavanje ekonomskog rasta. Američka ekonomija je u poslednja dva tromesečja zabeležila pad, što je podstaklo bojazan da je recesija neminovna.

Još jedan pozitivan znak za Federalne rezerve je da su u julu takođe smanjena inflatorna očekivanja, ukazuje list, navodeći da američka centralna banka veruje da ta očekivanja utiču na budući tok inflacije pošto radnici zahtevaju povišice kako bi se nadomestili gubici usled inflacije, dok preduzeća lagodnije podižu cene.

Kao znak niže inflacije, cene benzina u SAD pale su 11. februara na ispod četiri dolara po galonu prvi put od početka ruske invazije na Ukrajinu, pošto su strahovi od recesije zaustavili rast na tržištu goriva, smanjujući razuzdanu inflaciju, piše Fajnenšl tajms.

Prosečna cena galona benzina pala je na 3,99 USD, čime su cene na pumpama pale za petinu otkako su sredinom juna dostigle rekordne nivoe iznad pet dolara, ističe britanski list i ukazuje da je to najbrži pad cena goriva od recesije 2008.

Pad cena goriva nije ograničen samo na SAD, budući da nervoza zbog globalnog ekonomskog usporavanja delomično poništava poremećaje na naftnim tržištima izazvanih ratom u Ukrajini, navodi list, dodajući da je, prema zvaničnim podacima, potražnja za gorivom u SAD u poslednje četiri nedelje bila oko 6% niža nego pre godinu dana.

SAD imaju jednu od najviših stopa posedovanja automobila na svetu, sa oko 92% domaćinstava koja imaju pristup makar jednom vozilu, zbog čega je cene benzina istaknuto političko pitanje i, kako ukazuje Fajnenšel tajms, slaba tačka predsednika Džoa Bajdena, iako ima ograničene mogućnosti da utiče na njih, prenosi portal Ekapija.

Primetan pad inflacije u julu je dobrodošlo olakšanje za potrošače i pozitivan razvoj za Belu kuću i Federalne rezerve, ali, kako ocenjuje Njujork tajms još nije konačan znak da je rast cena zaustavljen.

Usporavanje inflacije – s jedva ikakvom promenom na mesečnom nivou – još je jedan znak ekonomskog poboljšanja koji bi mogao da pomogne Bajdenu u vreme kada brzo povećanje cena opterećuje potrošače i narušava poverenje birača, piše list, ukazujući da su novi podaci o inflaciji usledili posle neočekivano pozitivnog izveštaja o zapošljavanju.

Sporiji rast cena će verovatno umiriti i Federalne rezerve, koje su čekale na bilo kakav znak da inflacija počinje da se smanjuje. Međutim, ukazuje Njujork tajms, centralna banka će verovatno ovo videti kao prvi korak u pravom smeru, a ne kao konačnu pobedu, jer su cene mnogih dobara i usluga nastavile brzo da rastu čak i kada je pad cena goriva i putovanja povukao ukupnu inflaciju naniže.

Prosečne cene goriva u SAD su pale za 20% od maksimuma u junu, pošto je strah od globalne recesije naglo spustio cene sirove nafte naglo, ukazuje Vašington post.

Prethodni rast cena goriva na preko pet dolara po galonu povezan je s ruskom invazijom na Ukrajinu i potonjim previranjima na energetskim tržištima. Cene sirove od oko 80 USD po barelu u januaru do marta su prešle 120 USD, zbog straha da će ruska invazija smanjiti snabdevanje i poremetiti tržišta energije.

Međutim, cene nafte su počele da padaju početkom juna i referentna američka nafta je 11. avgusta bila na oko 91 USD po barelu i sada su, kako navodi list, troškovi za gorivo u skladu s izdvajanjima potrošača i preduzeća pre rata u Ukrajini.

Stručnjaci, ukazuje Vašington post, kažu da je smanjenje cena nafte uglavnom navođeno zabrinutošću zbog moguće recesije u nekoliko velikih svetskih ekonomija, što bi smanjilo potražnju za gorivom.

S druge strane, i dalje postoji mogućnost da dođe do novog preokreta u cenama nafte. Analitičari, kako navodi list, takođe primećuju da je glavni krivac za veće cene goriva, ruski rat u Ukrajini, i dalje u punom zamahu, kao i sankcije Zapada Moskvi. Banka Džej Pi Morgan upozorila je da bi u najgorem scenariju s potpunim prekidom isporuka iz Rusije, cena nafte mogla da poraste i na 380 USD po barelu, što je više nego četiri puta više nego sada.