INFLACIJA VRTOGLAVO RASTE U AMERICI: Šta se dešava sa najjačom ekonomijom sveta

Novi rekordan rast cena benzina u SAD izaziva napetosti kod miliona potrošača i privredu, otežavajući političke izazove za administraciju predsednika Džoa Bajdena uoči novembarskih izbora na sredini mandata, pišu svetski mediji.

Nakon što je inflacija dostigla najviši nivo u posljednjih 40 godina, prosečna cena galona (3,8 litara) običnog bezolovnog benzina u SAD u petak, 9. juna, dostigla je rekordno visokih pet dolara, piše Volstrit džornal (The Wall Street Journal), uz prognoze da će porast troškova goriva trajati tokom cele letne sezone.

Cene benzina su naglo porasle nakon ruske invazije na Ukrajinu ranije ove godine, a trgovci, špediteri i finansijeri nisu isporučivali rusku naftu, ističe list, dodajući da su ionako male zalihe nafte još više iscrpljene i bez naznaka olakšanja.

To je dodatno umanjilo kućne budžete Amerikanaca koji su već pogođeni visokim cenama svega - od proizvoda u trgovini do obroka u restoranima i putovanja avionom. Cene energenata skočile su 34,6 odsto u odnosu na godinu ranije, dok su cene namirnica porasle za 11,9 odsto, što je dodatno povećalo nevolje potrošača, navodi list.

Analitičari kažu da bi visoke cene benzina mogle i dalje rasti, ističe Volstrit džornal, ukazujući na majski izveštaj američke banke Džej Pi Morgan (JPMorgan) u kojem se navodi da bi maloprodajne cene benzina mogle skočiti na čak 6,20 dolara po galonu do avgusta.

Sve veće cene benzina stvaraju, naglašava list, novi pritisak na predsednika Bajdena koji se bi se mogao sastati s liderima na Bliskom istoku kasnije ovog meseca. Potencijalno putovanje dolazi nakon što su se Organizacija zemalja izvoznica nafte i 10 proizvođača koji nisu u OPEK prošle sedmice dogovorili da povećaju proizvodnju nafte više nego što se očekivalo.

Iako u SAD benzin uvek bude skuplji tokom leta, ove godine su cene nafte i rafinisanog goriva dostigle najviši nivo u poslednjih 14 godina uglavnom zbog ruske invazije na Ukrajinu i sankcija Rusiji ali i mnogih drugih faktora, piše Njujork tajms.

Osim rata u Ukrajini i sankcija Rusiji koje su povukle više od milion barela nafte sa globalnih tržišta, na cene benzina uticali su brojni faktori poput nedovoljnih kapaciteta u SAD za preradu nafte u benzin, dizel i mlazno gorivo. Naftne kompanije zatvorile su nekoliko rafinerija poslednjih godina, posebno tokom pandemije kada je potražnja naglo pala.

Visoke cene benzina kao i sve veći troškovi za druge potrepštine, veliki su problem za Bajdena, naglašava list, dodajući da mnogi politički stručnjaci veruju da bi demokrate mogle pretrpeti gubitke na izborima u novembru jer su birači ljuti i frustrirani zbog visoke inflacije.


Kako podseća Radio Slobodna Evropa, američki predsednik je poslednjih sedmica pozivao domaće proizvođače da crpe više nafte, iako velike naftne kompanije ne žele značajno povećati ulaganja, već radije vraćaju profit investitorima kroz dividende i otkup dionica.

Prosečna cena benzina u zemlji u subotu je bila pet dolara, što je 60 centi više nego prije mjesec dana, dok se prošle godine benzin prodavao za 3,08 dolara, napisao je Njujork tajms, ukazujući na procene stručnjaka za energetiku koji tvrde da svaki cent poskupljenja benzina košta Amerikance dodatnih četiri miliona dolara dnevno.

Na kraju će, napisao je njujorški list, visoke cene na pumpama vjerovatno potaknuti vozače da pređu na električne automobile, ali se očekuje da će kupovina takvih automobila smanjiti potražnju benzina u narednim godinama, a ne mesecima.

Novi rekord u ceni benzina od pet dolara po galonu – što je 1,26 evra po litri - znači da su cene benzina u SAD porasle za više od dve trećine u protekloj godini i da su više nego udvostručene otkako je Bajden stupio na dužnost, piše Fajnenšel tajm, uz ocenu da to stvara dodatni pritisak visokoj inflaciji koja je postala politički skupa za njegovu administraciju.

Bajden i drugi najviši zvaničnici, uključujući ministarku finansija Dženet Jelen, više puta su govorili da je rešavanje visoke inflacije "prioritet broj jedan" administracije - poruka koju su, kako ističe londonski list, preneli dok je popularnost američkog predsednika pala na rekordno niske nivoe.

Republikanski zastupnici iskoristili su priliku da prošle sedmice pozovu Jelen na saslušanje u Kongresu, prisiljavajući je da brani Bajdenovu administraciju od optužbi da je svojom potrošnjom podstakla pritisak na cene.
Bajden je također ohrabrio Federalne rezerve da učine sve što je potrebno kako bi se suprotstavili visokoj inflaciji. Američka centralna banka je od marta podigla referentnu kamatnu stopu za 0,75 procentnih poena i u narednim danima bi trebalo da uvede još jedno povećanje stope za pola poena.

Sada se očekuje niz takvih povećanja u drugoj polovini 2022. jer Federalne rezerve imaju za cilj da "ekspeditivno" prebace svoju monetarnu politiku na "neutralno" okruženje koje više ne stimuliše potražnju.

Uz ocenu da sve veći troškovi energije potiskuju ekonomiju, Vašington post ističe da iako se kupovina benzina sama po sebi čini samo relativno malim delom budžeta većine porodica, energija je toliko ključna za funkcionisanje ekonomije u širem smislu da povećanje cena dovodi do viših cena u mnogim drugim sektorima.

Porast cena benzina, nafte i dizela opteretio je sve vrste poslova većim troškovima koji će naterati proizvođače da podignu cene svojim kupcima i povuku nove investicije. Takođe, dodaje list, taj porast rizikuje usporavanje potražnje potrošača, jer domaćinstva smanjuju druge izdatke kako bi podmirili nove troškove goriva.

Veće cene goriva prodiru u gotovo svaki veći deo privrede, naglašava Vašington post, dodajući da one povećavaju troškove električne energije, transporta, logistike, vazdušnog saobraćaja, poljoprivrede, đubriva i proizvodnje drugih roba.
Pojedini stručnjaci smatraju da su više cene energije takođe često najava ekonomskog pada, jer potrošači na više cene odgovaraju smanjenjem potrošnje na drugu robu i usluge.

Rast cena ne pokazuje znakove jenjavanja u bliskoj budućnosti, napisao je Vašington post, naglasivši da se očekuje da će ukidanje ograničenja za kovid-19 u nekim kineskim gradovima dovesti do ponovnog povećanja potražnje za gorivom, što će dodatno povećati cene na međunarodnom tržištu.

U SAD, međutim, ekonomija nakon pandemije je u više navrata prkosila očekivanjima stručnjaka i postoji dovoljno razloga za verovanje da bi snažan rast mogao preživeti visoke cene energije. Veća potrošnja na energiju mogla bi, nadaju se neki ekonomisti, iscrpiti potražnju u drugim sektorima, omogućavajući ublažavanje drugih pritisaka na cene, što bi uopšteno moglo pomoći, prenosi Fonet.