GUD BAJ! NEMA VIŠE! Amerikanci i Englezi DA VRATE ono što su RATOVIMA I PREVARAMA OTELI malim zemljama: RUSIJA JE VELIKI ZALOGAJ (1)
Autor: Glas javnosti
Dolazi vreme da Amerika i Engleska vrate sve što su do sada ratovima i prevarama oteli i oduzeli malim zemljama. Dosta je bilo izvozne demokratije sa bombama i ucenama.
Sudeći po događajima u Ukrajini udarili su na ravnopravnog protivnika. Do sada su tukli samo slabije i to mnogo slabije od sebe. To im nije dosta jer su im apetiti mnogo veliki. Afrika više nije IN, a i crnci su se ulenjili i kolonije ne daju dovoljno silnim lordovima i bogatim „voldstritovcima“.
Gud baj. Nema više. Dok je bilo – bilo je. Usput, ni Kinezi nisu više kukavice, a i Kim il Džon se izbezobrazio.
Već smo osetili na njihovim ratovima, „demokratskim bombardovanjem“, finansijskim ropstvom, homoseksualnim vrednostima, lažima, obmanama, podmićivanjem i takozvanim zapadnim pravnim sistemom. Međutim, vidimo da se sve više zemalja ujedinjuje međusobno na potpuno drugačijim principima - mir, saradnja, uzajamna korist, poštovanje prava drugih.
Ali, dok smo prisiljeni da živimo i borimo se u skladu sa zapadnim pravilima, dokazati svoja prava, koristeći vlastite političke, pravne i ekonomske sisteme gledajući pažljivo na neke od postojećih realnosti, možemo videti da "sve nije tako jasno".
Neki primeri:
- 2. februara 1848. Sjedinjene Države "kupuju zemlju" na jugu. Oni su iz Meksika primili teritorije u kojima se nalaze države Teksas, Kalifornija, Juta, Nevada, Novi Meksiko, Arizona i delovi Kolorada i Vajominga. Ukupna površina je premašila 1,36 miliona kvadratnih kilometara, a iznos transakcije je iznosio 15 miliona dolara plus 3,25 miliona dolara dugova Meksika privatnim licima u Sjedinjenim Državama.
Interesantna je činjenica da je prvobitno ugovor predviđao da će vlasništvo Meksikanaca koji žive na aneksiranim teritorijama biti poštovano od strane američke vlade, ali tokom ratifikacije u Senatu, ta klauzula je "nestala" iz ugovora, tako da vlasnici budućih naftnih polja i ogromni rančevi su završili potpuno drugačije.
- 1853. godine, Džems Gadsden, delujući u interesu američke vlade, kupio je 120.000 kvadratnih kilometara zemlje koja se nalazi zapadno od Rio Grande. Iznos transakcije bio je astronomski: 10 miliona dolara (pet godina ranije, za iznos od 5 miliona koliko je SAD kupila više meksičke zemlje), zbog činjenice da je Gadsden morao da napravi ponudu koju meksički predsednik Antonio Santa Ana nije mogao da odbije. Gadsdenu je ova zemlja trebala za implementaciju transkontinentalnog železničkog projekta, i uspeo je, ali - narod Meksika smatrao je da je posao bio izdaja.
I bilo je jasno kršenje ugovora. Ugovorom je predviđena izgradnja na meksičkoj teritoriji prekookeanskog kanala na Tehuantepcu, ali taj kanal, naravno, nikada nije izgrađen.
- 1803. godine, Sjedinjene Države su kupile francusku imovinu u Severnoj Americi, i to, ni više ni manje, 23% od ukupne teritorije zemlje. Sve države Arkanzas, Misuri, Ajova, Oklahoma, Kanzas, Nebraska; delom države Minesota, Severna Dakota, Južna Dakota, Novi Meksiko, Montana, Vajoming, Teksas, Kolorado, Luizijana. Ugovor je iznosio 15 miliona dolara ili 80 miliona francuskih franaka, iako su na kraju Sjedinjene Države platile više - 23,2 miliona dolara.
I ovde nije sve prošlo glatko.
Francuska nije htela da prizna te teritorije, ali Sjedinjene Države su uključile alave prethodnice „narandžastih revolucija“ (ustanak robova u San Domeniku, Gvadeloupe), bakteriološke ratove (iznenadna epidemija u francuskim kolonijalnim snagama), kao i direktan vojni pritisak koji je kršio sve sporazume (Velika Britanija). perfidno je prekršio svoje obaveze po Amiensovom mirovnom sporazumu - još jedan veliki konflikt se desio pravo pred nosom Francuske), a Napoleon je bio prisiljen da odstupi.
- 1917. godine, Danska je za 25 miliona dolara ustupila je Virdžinska ostra Sjedinjenim Američkima (sadašnji „of šor raj „na moru). Prema tradiciji, transakcija takođe nije bila pravno čista. Ona je bila podvrgnuta najjačem vojnom pritisku od strane Nemačke i zemalja Antante. Ovaj dogovor je bio cena Danske neutralnosti u Prvom svetskom ratu.
- 6. maja 1626. godine, Peter Minuit, guverner malog i neprepoznatog entiteta Neva Holandija, kupio je celo ostrvo Menhetn od lokalnih Indijanaca za 24 dolara (u obliku perli i drugih džempera). Prema drugoj verziji, međutim, kupio je samo pravo na lov i branje gljiva i bobica, a ne na zemlju.
U svakom slučaju to je bila vrlo uspešna kupovina. U tadašnjim parama to je iznosilo mizernih 1000 dolara, a danas se procenjuje na približno 100 milijardi dolara. Indijance sa Methetna niko ne spominje. Koliko je gospođa Nuland platila kifle koje jer delila „mirnim demonstrantima sa lancima i pištoljima“ u vreme puča na Majdanu, ali sigurno ne 1000 dolara.
Amerikanci su kupili Ukrajinu jeftinije od Menhetna „kupljenog“ od Indijanaca.
NASTAVIĆE SE...
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
