EU I MEDIJI : Vlade Unije zabrinute i traže rešenja za ulazak novih članica

Francuski list Mond piše da su "članice Evropske unije zabrinute zbog posledica ulaska u članstvo Ukrajine, Moldavije i zemalja Zapadnog Balkana", a španski dnevnik Pais javlja da se o tome ubrzava rasprava.

„Francuska, Nemačka, Holandija, Španija i ukupno desetak članica Unije sazvale su sastanak da bi se razmotrila ključna pitanja mogućeg ulaska novih članica“, piše Pais.Krupan kamen nedoumice je, objašnjavaju mediji i analitičari u EU, kako recimo ugraditi tako veliku poljoprivrednu zemlju poput Ukrajine u budžetsko subvencionisanje evropske poljoprivrede, jer će nova veoma velika sredstva biti nužna za pomoć ukrajinskoj poljoprivredi.

A već među članicama Unije ima nezadovoljstva i bune zbog otvaranja EU tržišta za jeftine žitarice i druge ukrajinske prozvode, jer se to vidi kao nelojalna konkurencija poljoprivrednicima Unije.

EVROPSKA UNIJA NAPALA GUGL: Koristite nepoštenu praksu digitalnog oglašavanja

Drugo bitno pitanje je kako EU sa recimo 35 članica može funkcionisati kad je sistem odlučivanja, uz mogućnost veta, već sa 27 članica doveo u pitanje i blokirao neke važne odluke u ravni Unije, posebno oko spoljne politike i imigracije.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, u kojem su šefovi država ili vlada EU, potvrdio je to sažimajući raspravu vođa Unije prošlog petka i podvukao da se od Ukrajine, kao i od drugih kandidata za članstvo u EU traži da sprovedu nužne reforme, prvenstveno kad je reč o razdvajanju ovlašćenja ustanova vlasti, nezavisnosti pravosuđa i suzbijanju korupcije.

Mišel je naglasio da se „istovremeno od zemalja Evropske unije očekuje da obezbede sopstvenu sposobnost prijema, ugrađivanja (novih članica), a to znači da se tačno utrvrdi i nađu odgovori na posledice proširivanja“.

A to su, po rečima predsednika Evropskog saveta, „postupak odlučivanja, kao i kako će EU kao celina obezbediti finansiranje proširivanja, dakle solidarnost“.

„To je teška rasprava s različitim polazištima“, kazao je Mišel, a evropski diplomatski izvori su objasnili da se članice Unije „lome“ oko cene koja se mora finansijski i politički platiti za otvaranje vrata novim članicama i nužnosti da se naročito Ukrajina ne prepusti hirovitom okončanju rata s Rusijom, kao i da Zapadni Balkan ne ostane geopolitička i politička „siva zona“ prepuštena mogućem uplivu drugih svetskih činilaca, Rusije, Kine, možda i Turske.

Ambasador Lars Danijelson, ključni zvaničnik upravo okončanog švedskog predsedavanja poslovima Unije, je predočio da je „najvažnije pitanje kako ćemo mi biti sigurni da je EU spremna, u stanju da primi nove cclanice“.

Danijelson je ocenio da je dosadašnja rasprava bila previše usmerena na menjanje temeljnog akta EU u tom cilju.

On je rekao da je važnije da se promene politike EU, naročito budžetsko subvencionisanje poljoprivrede EU, solidarnost u pomoći članicama da dostignu nužni nivo razvitka i funkcionisanje institucija.

Mond je ranije pisao da su francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc ključna otvorena pitanja proširivanja razmotrili „u četiri oka“.

Francuski zvaničnici su objasnili da novo članstvo može značiti da se ne ugrađuje u sve strukture i sisteme odlučivanja, već da to može biti „više opcija“, dakle ulazak ne u sve, već u neke sektore, kao što i sad nisu sve članice Unije u šengenskom prostoru bez unutrašnjih granica ili monetarnom sistemu evra.

Predsednik Evropskog saveta Mišel je od članica Unije zatražio da se „utvrdi radni plan za moguće učlanjenje Ukrajine, Moldavije i zemalja Zapadnog Balkana“.

Mišel je upozorio da se „ne sme čekati sve do poslednjeg trenutka, decembra, kad vođi EU moraju na osnovu izveštaja Evropske komisije da odluče o pokretanju pregovora o članstvu s Ukrajinom“.

To znači, ukazao je on, „kako poglavito da odluče kako bi se moglo obezbediti finansiranje i izbeći da se ispostavi da imamo veliki problem sposobnosti ugradjivanja novih članica“.

Visoki predstavnik EU Žozep Borel je sve ove nedomice sažeo u poruku da „Evropska unija mora mnogo dublje da razmisli koje su joj strukture nužne da bi preživela u svetu koji postavlja velike izazove“.

Glas javnosti/B04S

SKINI APLIKACIJU