Da li je jedna košarkašica jača od rata u Ukrajini
Autor: Glas javnosti
Da li će sudbina jedne sportistkinje i jednog švercera oružja zaseniti dramu 45 miliona običnih Ukrajinaca? I to veoma uskoro, već na samitu G-20 predviđenom da se održi sledećeg meseca na Baliju.
A reč je o Britni Griner, košarkašici američke NBA ekipe „Merkjuri”, osuđenoj u Rusiji na devet godina zatvora zbog pokušaja šverca droge, i ruskog državljanina Viktora Buta, koji tamnuje u američkom zatvoru kao osvedočeni mećunarodni preprodavac naoružanja.
O čemu se radi? Priče o ratu u Ukrajini, sem što uključuju vojne akcije, razaranja, pogibije... bave se i stvarima koje su daleko prizemnije. Ne bez razloga. Svođenje opšte sudbine na pojedinačne slučajeve za cilj uglavnom ima da se, na izvestan način, „razvodni” ukupna dramatika celog događaja, svemu doda lični momenat i time pažnja prosečnog konzumenta vesti skrene sa suštine onoga što se zbiva na terenu, a što je u principu neprihvatljivo.
Tako je američki predsednik Džozef Bajden ovih dana na pitanje da li će se na predstojećem samitu zemalja članica G-7 sastati sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom i razmeniti mišljenje o dešavanjima u Ukrajini, kratko odgovorio da ne misli da postoji neki poseban razlog da se sretne sa šefom ruske države, i da njega u tom kontekstu interesuje, pre svega, sudbina gore pomenute Britni Griner.
Podsetimo, popularna košarkašica u zatvoru je od sredine februara, a robija pod optužbom da je pokušala u Rusiju da unese ulje hašiša. Uz to dodatno je kažnjena i sa 16.300 dolara. Prema rečima predsednika Bajdena ovo pritvaranje je „pogrešno”. „To je neprihvatljivo, i pozivam Rusiju da je odmah pusti kako bi mogla da bude sa svojom partnerkom, voljenima, prijateljima i saigračima. Moja administracija će nastaviti da neumorno radi i da teži svim mogućim putevima kako bi Britni bezbedno vratili kući što je pre moguće”. Bajden je u ovom kontekstu pomenuo i Pola Nikolasa Vilana, bivšeg marinca sa američkim, britanskim i irskim državljanstvom, uhapšenog u Rusiji 2018, optuženog za špijunažu i osuđenog na 16 godina zatvora.
A upravo za Vilana se vezuje slučaj Viktora Buta. Pomenuti je bivši sovjetski vojni oficir, trenutno služi dvedesetpetogodišnju zatvorsku kaznu u Sjedinjenim Državama pod optužbom da je kovao zaveru za likvidaciju Amerikanaca, nabavljao i izvozio protivvazdušne projektile i pružao materijalnu podršku terorističkoj organizaciji. But je, naravno, tvrdio da je nevin i Kremlj je dugo pozivao na njegovo oslobađanje, kritikujući presudu kao – „neosnovanu i pristrasnu”. Njih dvojica bi, navodno, trebalo da budu razmenjeni.
Američko društvo zasnovano je na specifičnim gledanjima na svet i stvarnost i tamo popularne ličnosti imaju potpuno drugačiji tretman od običnih ljudi, redovno su meta medija i ne retko im se opraštaju pogreške koje u slučaju običnih ljudi nisu prihvatljive. Upravo, stoga, američki predsednik Bajden vrlo dobro zna da bi mu oslobađanje Grinerove i Viliana u javnosti donelo više pozitivnih poena, nego što može da ih izvuče iz rata u Ukrajini, kako god se isti odvijao. A ti poeni mu svakako trebaju.
To je uticalo i na izvesnu promenu retorike kada je u pitanju ruski predsednik Vladimir Putin, koji je u poslednje vreme sa američke strane okarakterisan kao – „racionalan akter, ali koji je u vezi sa sukobom u susednoj Ukrajini, značajno pogrešio”. U razgovoru za Si-En-En Bajden je čak „prihvatio mogućnost” da Putinovim postupcima „upravlja razum”, ali je njegova nastojanja okarakterisao kao – „iracionalna”.
Navodni Putinov cilj da bude „lider Rusije koji je ujedinio sve one koji govore ruski je apsurdan”, smatra Bajden. „Verujem da je mislio da će ga dočekati raširenih ruku, da je dom majke Rusije u Kijevu”, izjavio je predsednik SAD.
Sa druge strane, a prema rečima Sergeja Lavrova šefa ruske diplomatije, njegova zemlja ne beži od kontakata sa SAD, ali za sada od strane Amerikanaca u tom smislu nema razumnih predloga. Moskva ne odbija nikakve razgovore sa Vašingtonom, ali niko do sada nije ponudio nikakvu valjanu inicijativu.
„Sve priče o tome da je neko voljan da se sretne sa nama ili ne sasvim su proizvoljne. Izgleda da SAD tom retorikom same sebe ubeđuju da nešto konkretno rade. Ne preklinjemo nikoga“, rekao je Lavrov na televiziji Rusija-24. Na pitanje da li bi oklevanje američkog predsednika Džoa Bajdena da razgovara sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom moglo da zakomplikuje stvari na globalnom nivou, prvi ruski diplomata je rekao: „Nikako, jer je situacija, pre svega u samim Sjedinjenim Državama, došla do tačke kada, po mom mišljenju, jednostavno ne može biti gore.”
Da li će sudbina Britni Griner u tom smislu nešto promeniti, ostaje da se vidi. Vilian i But su druga priča, ali očigledno jednako važna za obe strane.
SKINI APLIKACIJU
.png)
