BOLJI OD NEMACA! Italijanska ekonomija brže raste od nemačke
Autor: Glas javnosti
Italijanska ekonomija brže raste od nemačke ekonomije koja je donedavno bila industrijski pokretač Evrozone.
Prema zvaničnim podacima koji su objavljeni prošle nedelje, italijanska ekonomija je u poslednjem kvartalu 2023. godine porasla za 0,5 posto, dok se nemački rast u navedenom periodu smanjio za 0,2 posto.
Verovatno je da će se ovaj obrazac zadržati i tokom ove godine. Naime, Centralna banka Italije predviđa da će ekonomski rast ove zemlje tokom ove godine iznositi 0,6 posto, dok je Centralna banka Nemačke očekuje da će ekonomski rast ove zemlje iznositi 0,4 posto.
Italijanski ekonomski rast nije velik, ali pokazuje da su pojedine percepcije o evropskoj ekonomiji u suprotnosti sa stvarnošću. Osim toga, ostali ekonomski indikatori za Italiju izgledaju pozitivnije nego što je to bio slučaj ranije.
Premija rizika za italijanski dug je najniža u poslednje dve godine, a stopa nezaposlenosti je najniža u poslednjih 15 godina (osim tokom jednog meseca tokom pandemije koronavirusa). Stopa nezaposlenosti je u decembru iznosila 7,2 posto, dok je pre deset godina iznosila 13 posto.
Analitičari smatraju da Italija ne radi ništa posebno dobro, ali Nemačkoj ide dosta loše. Naime, Nemačka je u problemu zbog toga što se oslanjala na jeftinu rusku energiju i zbog toga što je produbljivala trgovinu s Kinom. Centralna banka Nemačke je upozorila da bi se situacija mogla dodatno pogoršati ako kineske aktivnosti protiv Tajvana uzrokuju nove prekide u trgovinskim odnosima.
Potpredsednik milanskog Instituta za međunarodne političke studije Franko Bruni je izjavio da je Nemačka kao država koja je na vrhu evropskog proizvodnog lanca posebno ranjiva na značajno usporavanje kineske ekonomije. Skoro osam posto Nemačkog izvoza 2020. odnosio se na Kinu. Međutim, u novembru 2023. bio je pet posto, što je za 13 posto manje u odnosu na novembar 2022. S druge strane, 2,6 posto italijanskog izvoza 2022. godine otišlo je u Kinu.
Međutim, šef milanskog Centra za Evropu i globalno upravljanje Antonio Vilafranka je napomenuo da se svaka slabost u Nemačkoj proizvodnji odražava na Italiju koja je značajno povezana s Nemačkom.
Otkako je pandemijski bum završio, proizvodnja je posvuda u problemima. Ne samo Italija, već celi jug Evrope je u poslednjih nekoliko godina imao ogromne koristi od usmeravanja potrošnje na usluge, posebno na one turističke. Prema podacima firentinskog Centra za turističke studije, oporavak se desio sam od sebe, a kompanije očekuju da će turističke rezervacije biti relativno stabilne u prvom delu ove godine.
Pomoć Evropske unije
Još jedna značajna činjenica za Italiju jeste uloga fiskalne politike. Italija je u vreme bivšeg premijera Đuzepea Kontea u potpunosti iskoristila situaciju koja je nastala pandemijom kako bi investirala više od 100 milijardi za poboljšanje energetske efikasnosti stambenih jedinica.
To je postigla modelom poznatim kao superbonus. Međutim, aktuelna italijanska premijerka Đorđa Meloni, koja je na čelu države od oktobra 2022, okončala je primenu ovog modela, konstatujući da je reč o neopravdanoj subvenciji koju su uglavnom koristili dobrostojeći.
Međutim, superbonus ne bi mogao biti moguć bez finansijske pomoći EU. Tom finansijskom pomoći je Italiji osigurano 100 milijardi evra, od čega su 41 milijarda evra nepovratna sredstva. Ova zemlja bi u narednih nekoliko godina trebalo da dobije još 90 milijardi evra.
Uprkos tome, italijanski budžetski deficit je narastao na skoro devet posto BDP-a, a tek sada se polako vraća u ravnotežu. Prema procenama Evropske komisije, ovaj deficit bi ove i sledeće godine trebao da iznosi četiri posto BDP-a. S druge strane, nemački deficit je prošle nedelje usvojenim budžetom ograničen do 0,4 posto BDP-a.
Još neko vreme neće biti jasno da li je preterana potrošnja Italije u poslednje tri godine poboljšala njenu sposobnost rasta.
Glas javnosti/B01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
